Foto: Medija centar

Mi smo imali „Metlu bez drške“, „Cipeliće“, „Laku noć, deco“, „Branka Kockicu“, a šta imaju današnja deca osim promocije nasilja na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Najbolji trenutak da se tome stane na put je bio pre 15 godina, drugi najbolji trenutak je sada.

Od 23. do 29. juna u toku je skupljanje potpisa za promenu zakona kojim ćemo: ograničiti prikazivanje rijalitija na tri sata, sprečiti uživo prenos i tražiti po pola sata kulturnog programa za decu i maloletnike. Potrebno je da sakupimo 30.000 potpisa, kako bi ovaj predlog postao zvaničan predlog zakona.

Prva neistina koja se često ističe, kao kontraargument ograničavanju rijalitija je da ih emituju privatne televizije, čija je privatna stvar šta će emitovati. Reč je o televizijama koje su opšti pružaoci medijskih usluga, pa su samim tim prema pozitivnim propisima obavezni da imaju, pored ostalog, i naučno-obrazovni program, kulturno-umetnički program, dokumentarni program, dečji program i program za maloletnike.

Činjenica da osim informativnog programa (10% na godišnjem nivou) nisu propisani procentualni udeli za ostale vrste programa ne znači da njihov procentualni udeo može biti nula. A upravo je takva situacija sa kulturnim programom prema istraživanju iz 2017. godine na određenim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. U pitanju je javno-privatno partnerstvo, što znači obavezu vođenja računa o javnom interesu.

Zakonom o elektronskim medijima (dalje: Zakon) je propisana zabrana programskog sadržaja koji ističe i podržavaju narkomaniju, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje, kao i sadržaje koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca i slušalaca (čl. 47 st. 1 tač. 2)), zabrana prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika (čl. 68 st. 1), kao i da se REM stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje (čl. 50 st. 2).

REM očigledno nema institucionalne i(li) personalne kapacitete da sprovodi važeći Zakon. Na više prijava koje smo podneli REM nije reagovao, a prijavu koju smo podneli zbog promovisanja nasilja u rijalitiju Parovi kada je jedan od učesnika upao pištoljem i fizički zlostavljao jednu učesnicu, ovo regulatorno telo je odbacilo. U prijavi smo jasno naveli da su o ovom slučaju izveštavali brojni mediji i kao dokaz dostavili snimak sa YouTube.

Prema propisima REM koji je bio dužan sam da prati stanje, trebalo je sam da pribavlja dokaze i utvrdi okolnosti spornog događaja, ali je prijavu odbacio, sa beketovski apsurdnim odgovorom da nije nadležan da kontroliše YouTube. To bi bilo isto kao kada biste sudu dostavili legalno pribavljen snimak vršenja nekog krivičnog dela, a sud odbacio krivičnu prijavu sa argumentom da se on bavi krivičnim delom, te da nije stručni žiri Kanskog festivala da ocenjuje umetnički dojam filma.

Kako REM nije u stanju da sam primenjuje šire zakonske norme, potrebno je jasno propisati limite i ograničiti rijaliti program na tri sata u periodu od 6 do 23 časova i uvesti obavezu prikazivanja po pola sata kulturnog programa za maloletnike i za decu. Posebno treba istaći da je i sam ministar kulture i informisanja pre izvesnog vremena izašao sa jasnim stavom da postojeći rijaliti programi krše zakonsku regulativu, te da ih je potrebno ograničiti, nakon čega je prošao tretman „toplog zeca“ od strane medija koji emituju taj isti program uz prateću vokalnu podršku nekih čelnika REM-a.

Budući da oni koji su zaposeli institucije ne štite zakon, već one koji taj zakon krše, građani moraju preuzeti, kako je to glumac Hadži Nenad Maričić, koji je prvi podržao ovu inicijativu rekao, svoje parče odgovornosti. Ne postoji nijedan magičan program, niti trenutak koji će od naše zemlje napraviti uređeno društvo.

Postoji milion malih sitnih pobeda koji razvijaju jedno društvo. Možda trenutno ne možemo stići BDP razvijenih zemalja, niti osvojiti naredno svetsko prvenstvo u fudbalu, ali možemo doći i potpisati inicijativu na nekoj od lokacija dostupnih na sajtu peticije.srbijaupokretu.org/events i sakupiti zajedno 30.000 potpisa, čime ova inicijativa postaje zvaničan predlog zakona.

Možda baš zbog tvog potpisa za trideset godina, neko izmisli izmisli lek protiv retke bolesti, jer je kao dete gledao reportažu o našem genetičaru Stojkoviću. Možda iznedrimo novog nobelovca, jer je ovo podneblje u kome su živeli i pisali Selimović i Andrić. Možda baš zbog vašeg potpisa ćete čuti kako se za 15 godina neki mladić udvara devojci stihovima Matije Bećkovića: „Gospođice, osećam se kao stvar koju ste izgubili, da nisam možda ispao iz vaše torbe.“

Tražimo za decu Srbije pesme Jovana Jovanovića Zmaja, a ne Zmaja od Šipova. Mikija Mausa, a ne Mikija iz Kupinova!

Autor je predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti

Povezani tekstovi