Kako predavati pravo u sadašnjoj Srbiji

Jer, kako se u univerzitetskoj nastavi nositi sa dugotrajnim flagrantnim kršenjem ustavnih načela, brojnim povredama temeljnih sloboda i prava, nepoštovanjem striktne nadležnosti državnih organa i javnih funkcionera, nereformisanim pravosuđem, ignorisanjem uzornih evropskih standarda…? A na spoljnom planu, proklamovana jednakopravnost država je papirnata, međunarodni ugovori se često izvrdavaju, nipodaštava se i krnji suverenost i teritorijalni integritet tzv. malih zemalja, dominiraju gola sila i finansijska moć – dok međunarodnim organizacijama nedostaje čvrst autoritet a odluke međunarodnih sudova neretko bivaju sumnjive i nedosledne.

U tom metežu, ovdašnji/a profesor(ka) prava je duž/a/n(a) da neguje visok nastavni i naučni nivo, ujedno pedagoški profesionalni pristup i objektivnost. Da besedi zanimljivo. Da prepoznaje dar i podstiče žar onih s druge strane katedre. Poželjno je da je on(a) i zaljubljenik u nauku i struku, a ne samo znalac. Nipošto politizacija, stranački uticaj na slušaoce, bez obzira na lična uverenja predavača.

Studentima moraju da budu istinito, svestrano prikazani i objašnjeni, ne samo klasični pravni instituti, pojmovi i savremene tendencije, nego i tipične zloupotrebe i karakteristična odstupanja od pravne mat(r)ice. Ilustrovana praktičnim primerima. Sa svešću o realnim dometima prava spram ekonomije i politike, naročito. Naučiti mlade ljude suštinskom razumevanju i povezivanju pravnih pojava, praćenom izgrađivanjem bogatog pravničkog rečnika. Rešavanje slučajeva, debata, argumentovanje. Dovesti u amfiteatre iskusne asove iz različitih grana pravničke branše.

Simuliranje suđenja. Pisanje eseja, razložno komentarisanje sudskih odluka. Saradnja s prvoklasnim inostranim pravnim školama. A ne škodi – osobito kad pažnja studenata malo popusti – plasirati poneki metaforični medaljon. Elem, kada sam, ne tako skoro, na predavanjima naveo da je u jednoj davnašnjoj filmskoj sceni reditelja Puriše Đorđevića, na muško pitanje: „Kako se zoveš? – usledio jednostavan, brzi ženski odgovor „hoću!“ – studentima je (p)ostalo belodano šta je „skraćeni upravni postupak“ (sic!).

Rečju, bez posvećenih i atraktivnih nastavno-naučnih poslenika, pomalo idealista, bez vrsnih, nezavisnih sudija i tužilaca, maestralnih advokata/advokatica i drugih elitnih jurističkih pregalaca, nema – paralelno s drugim ključnim faktorima blagostanja – društvenog boljitka, reda, mira i prijatnosti življenja.

Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu