Na Kustendorfu je juče prikazan drugi deo čuvenog filma Nikite Mihalkova „Varljivo sunce“ – „Varljivo sunce II – Egzodus“, zbog čega je slavni reditelj, kao i zbog radionice za studente filmskih akademija, po drugi put došao na Kusturičin filmski festival na Mećavniku. Sličnosti između dvojice filmskih kolega, te i razloga za njihove susrete, i više je nego dovoljno.
Od filmskih – neupitnog rediteljskog dara ovenčanog najvećim priznanjima (Mihalkov je za svoje filmove osvajao Oskara, venecijanskog lava, nagrade u Kanu, Kusturica dva puta Zlatnu palmu), do kontroverze u vezi s njihovim političkim stavovima ujedinjenim zajedničkim otporom prema globalizmu. Međutim, taj antiglobalizam, u slučaju oba umetnika, ima obrise nacionalizma, a kod Mihalkova treba se pribojavati i podrške ruskom imperijalizmu u vidu „slavjanofilskih“ ideja. Sve to izrazio je on nedavno u svom Manifestu prosvećenog konzervativizma u kome se zalaže za povratak carevine i veći uticaj crkve. Počast carskoj Rusiji i pre svega carskoj vojsci odao je u epskoj odi „Sibirski berberin“, dok se pre ovog filma, sa jednom drugom vrstom apsolutizma – staljinizmom, razračunava u remek-delu „Varljivo sunce“. Ipak, svenacionalno pomirenje i istorijski relativizam, sličnog tipa kao onaj koji se poslednjih godina odvija i u Srbiji, on iskazuje filmom „12“. Tu je ulogu nekadašnjeg oficira SSSR-a, onoga ko razrešava sve kontradiktornosti savremene Rusije, povezuje i spaja nespojivo, dodelio samom sebi, baš kao što u „Sibirskom berberinu“ igra, ni manje ni više nego – samog cara. Vrhunski umetnik i manipulator. Odrednice koje dobro idu i uz glumački poziv, a Mihalkov je na filmu upravo tako počeo. Umetnička žica, sa druge strane, morala je biti jaka ako se zna da mu je otac Sergej Mihalkov, pisac za decu, autor stihova himne i SSSR-a, ali i himne savremene Rusije, majka pesnikinja Natalija Končalovska (kćer čuvenog avangardnog umetnika Petra Končalovskog), brat reditelj Andrej Končalovski (koji je svoju uspešnu karijeru nakon Rusije nastavio u Holivudu). Iz veza i brakova sa tri različite žene ima tri sina i dve kćeri. Pored pomenutih filmova nezaboravni su njegov „Mehanički pijanino“ ili „Oblomov“, kao i njegove role u ovim filmovima i možda najviše u „Surovoj romansi“. Ovaj, sada 66-godišnji umetnik (rođen 21. oktobra 1945. godine) između ostalog trenutno je i na funkciji predsednika Ruskog kinematografskog udruženja koje su, zbog njegove autokratske vladavine, napustili mnogi i osnovali novo udruženje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
