Manjinsko pitanje i pregovori sa EU

Od tada, na žalost još uvek većine njenih građana koji taj proces podržavaju, Srbija nije otvorila niti jedno novo poglavlje ili klaster u započetom procesu pregovora o članstvu.

Proces evropskih integracija je, naime, stavljen „na čekanje“. A pomenuti raskorak je danas još ozbiljniji.

Na čekanju se nalazi i proces ostvarivanja prava i unapređenja položaja nacionalnih manjina.

Kao dokaz za takvu tvrdnju mogu poslužiti, primera radi, izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija u kojima se već godinama evidentiraju manje-više isti problemi.

I pored napretka u stvaranju zakonskih i institucionalnih pretpostavki, problemi kao što su nedovoljna zastupljenost u javnoj upravi, brojni problemi u obrazovanju i informisanju na manjinskim jezicima, netolerancija i diskriminacija prema manjinama po različitim osnovama, rasprostranjen i sve prisutniji govor mržnje, ilustruju činjenicu da se život pripadnika nacionalnih manjina suštinski nije bitnije promenio u poslednjih bezmalo osam godina koliko traje proces pregovora sa Evropskom unijom.

Nakon isteka rokova za realizaciju najvećeg broja mera i aktivnosti iz Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je kao srednjoročni strateški dokument donet još 2016. godine, tzv. manjinsko pitanje je u fokus pažnje zainteresovane javnosti ovih dana vratila odluka Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da formira posebnu radnu grupu za izradu predloga novog akcionog plana i naročito da raspiše javni poziv za članstvo organizacija civilnog društva u pomenutoj radnoj grupi.

Ovim potezom Ministarstvo na izvestan način reanimira i reaktivira proces koji je određeno vreme bio stavljen po strani.

Za organizaciju koja kao jedno od prioritetnih polja delovanja ima zaštitu prava nacionalnih manjina, odluka ministarstva da prihvati našu kandidaturu i buduće članstvo u radnoj grupi predstavlja još jednu priliku za dokazivanje da učešće organizacija civilnog društva u procesu evrointegracija ima suštinski značaj za kvalitet tog procesa.

To, međutim, sa svoje strane nosi nekoliko značajnih izazova.

Prvo, postavlja se pitanje odnosa sa institucijama koje će biti deo procesa, a gde će od presudne važnosti biti poštovanje principa inkluzivnosti i transparentnosti.

Drugo, od najvećeg interesa za ceo predstojeći proces biće uključivanje relevantnih predstavnika manjinskih zajednica, nacionalnih saveta nacionalnih manjina pre svih, kako bi se omogućilo da njihovi stavovi i interesi budu uvaženi i kako bi se ovoga puta izbegao ranije viđeni scenario napuštanja procesa.

U istom kontekstu, evo prilike da zahtevi za revizijom prethodnog dokumenta koji su dolazili sa određenih strana budu ispunjeni ukoliko odražavaju realne i ostvarive potrebe manjinskih zajednica.

Konačno, proces treba da omogući promociju i zaštitu interesa građana, u ovom slučaju pripadnika nacionalnih manjina, kroz podsticanje i omogućavanje najšireg dijaloga sa ciljem da novi akcioni plan ispravi nedostatke prethodnog i omogući suštinsku promenu njihovog položaja nabolje, bez obzira u kom delu Srbije da žive.

Autor je koordinator u NVO Akademska inicijativa „Forum 10“