Mi – glas iz stomaka

Poštovane dame i gospodo…

Kao prvo želim da demantujem senzacionalističke naslove tipa da smo pojeli 500 kg mesa sa roštilja… jer je istina da smo pojeli samo 450 kg a ostalo smo poneli kući da se ne baci.

Kao drugo, pokazali smo svima koliki su nam politički apetiti a imamo dobru vest i za naše glasače, jer je osim ukrupnjavanja opozicije došlo i do ukrupnjavanja vlasti. Posle jednog ovakvog obroka smo krupniji nego što smo bili tj. dobili smo na političkoj težini.

Kao treće, naručivanjem mesa sa roštilja, pokazali smo opoziciji da u našem političkom delovanju još ima žara, pa zbog toga oni mogu samo da se jedu od muke.

Kao četvrto, svi koji su se pitali ko će ovo da plati, pravili su račun bez krčmara. Jer ovo nisu naši troškovi, nego troškovi naše reprezentacije.

A poznato je koliko narod voli i podržava našu reprezentaciju, a mi kao predstavnici naroda još i više, pa kad je naša reprezentacija u pitanju ne pitamo šta košta… naročito kad su opštinske pare u pitanju. Zato apelujem na zdravorazumne ljude, podržite našu reprezentaciju.

Kao peto, ko god naivno misli da je bilo lako, odmah da kažem, nije.

Ali pošto je poznato da snaga na usta ulazi, ali i da za politiku treba imati stomak, rešili smo da ispunimo naše predizborno obećanje dato biračima, da što se nas tiče… neće biti gladnih.

A na pitanje kako smo stigli do 450 kg pojedenog mesa (to je ono što vas najviše interesuje), odgovor je vrlo jednostavan.

Kad smo pojeli prvih 100 kg, gde smo se siti ispričali o svim problemima koji pritiskaju naše društvo, neko je uzviknuo (očigledno ubačen provokator); „Ljudi, ako se ponove izbori, ko zna da li ćemo opet moći ovako da jedemo“, pa je među okupljenima zavladala panika, te smo još brže, bolje, jače i više navalili na hranu.

Ali kad smo stigli do 300 kg, opet je neko dobacio: „Ako ovako nastavimo, ući ćemo u Ginisovu knjigu rekorda“, pa smo tako dobili još jedan motiv više da nastavimo i stigli do 450 kg pojedenog mesa.

Lično smatram da smo mogli i više, i da je naš cilj bio plemenit, kako bismo i našu malu sredinu upisali na svetsku mapu i tako afirmisali turizam i strana ulaganja.

E sad, da li se preteralo u jelu i piću, utvrdiće unutrašnji organi.

Pustimo ih da odrade svoj deo posla, pa ćemo tek onda videti… šta je iza nas ostalo…

Autor je dramski pisac i satiričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.