Nekažnjeno zlo se vratilo 1Milojko Pantić Foto: Miroslav Dragojević

Bio sam dežurni sportski novinar u Dnevniku RTS avgusta 1991.

Na samom kraju Dnevnika pročitana je dramatična vest ilustrovana gomilom crnih plastičnih vreća u kojima se u to vreme iznosilo smeće iz stanova.

Državna agencija Tanjug je javila da su u okolini Vukovara pronađena iskasapljena tela srpske dece koje su ubile ustaše.

Dva sata posle te izmišljene vesti u Dnevniku, tenkovi JNA su krenuli prema Vukovaru a građani Novog Beograda obmanuti lažnom vešću ispratili su to posipajući ih cvećem.

A kada je u Večernjim novostima objavljena čuvena slika velikog srpskog realiste Uroša Predića „Dečak na majčinom grobu“ sa potpisom ispod slike: „Fotografija srpskog dečaka kome su ubili majku“, sebi sam stavio u zadatak da ću dok sam živ, svedočiti protiv projektanata najveće ratne nesreće u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Protiv Slobodana Miloševića, najvećeg političkog zločinca otkad postoji Srbija, i njegovog omiljenog „opozicionara“ ratnog zločinca Hulje Šešelja.

Znao sam da se iza njihove morbidne zamisli očuvanja vlasti po svaku cenu i posle pada komunizma krije stvaranje nekakve Velike Srbije putem navodne odbrane ugroženog srpstva i u ime nekakvog srpskog nacionalnog korpusa koji „ne zna da radi ali zna da se bije“.

To su bile sumanute reči kojima je Milošević zarazio dobar deo Srba ne samo u Srbiji već i u čitavoj Jugoslaviji.

I krenulo je neviđeno zlo i ratno ludilo.

Vukovar je sravljen sa zemljom.

Bombardovani su Dubrovnik, Zadar, Zagreb, a Sarajevo je sa okolnih brda uništavano četiri godine.

Hrvatski vođa Franjo Tuđman u dogovoru sa srpskim zlikovcem Miloševićem realizuje svoju ideju o „humanitarnom preseljenju“ napisanu u knjizi „Bespuća povijesne zbiljnosti“.

Vrhunac srpsko-hrvatskog ratnog ludila predstavljaju genocid nad Muslimanima u Srebrenici, i tzv. Oluja, odnosno proterivanje preko 250.000 Srba iz Hrvatske.

Svoj smrtonosni pohod kroz Jugoslaviju, Miloševićeve horde zla, završile su proterivanjem stotine hiljada Albanaca sa Kosova u nameri da tu naseli iseljene Srbe iz Hrvatske.

Mnogi ubijeni Albanci sahranjeni su u masovnim grobnicama u okolini Beograda.

To zločinačko ludilo lažnih patriota i lažnih branilaca srpstva zaustavljeno je NATO bombardovanjem Srbije i Crne Gore 1999. godine.

Zlo je poharalo prostore bivše velike države i stacioniralo se u Srbiji.

Sve ovo i pišem zbog mladih ljudi koji nisu bili ni rođeni kada je nastajalo zlo koje je danas okovalo Srbiju.

Kancer slobizma i šešeljizma metastazirao je u vučićizam, nacistički sistem koji nadzire sve do kućnog saveta.

Onog trenutka kada se, posle pada zločinačkog Miloševićevog režima, odustalo od tzv. lustracije, odnosno zabrane javnog i političkog delovanja svim projektantima i učesnicima u ratnom ludilu u ime izmišljene ugroženosti srpstva, postalo je jasno da će se zlo i zločinci vratiti na vlast da završe posao, odnosno unište srpsko društvo i razore državu.

Tako je Srbija danas postala prostor u kome se svakodnevno dešavaju sve moguće vrste razbojništava.

Zlo se vratilo i svakoga dana nam dokazuje da se zločin isplati.

Ratni zločinac, opskurni Australijanac Kapetan Dragan, postaje počasni član Crvene zvezde i eno ga, organizuje peticiju za oslobađanje ubice Zorana Đinđića.

A čuvaju ga fašisti i Vulinovi policajci.

Čovek je čoveku u Srbiji postao vuk.

Stradaju ljudi na razne načine.

I što je najgore, iza svega toga stoje isti oni ljudi koji su devedesetih godina prošlog veka stekli ogromno bogatstvo preko parola „U boj u boj, za narod svoj“ i „Sto Muslimana za jednog Srbina“.

Sav taj kriminogeni i ratnohuškački šljam zarobio je državu Srbiju i bukvalno radi sa našim životima šta mu je volja.

Nekažnjeno zlo se dakle vratilo na vlast i preti da nas uništi.

Prošle nedelje je tu pretnju otvoreno izrekao Dragan Marković Palma, naslednik stranke ratnog zločinca i kriminalca Arkana.

Naime, prvi svodnik Vučićevog društveno-političkog kupleraja i kriminalnog bratstva nastavlja svoj morbidni jagodinski pir.

Njegovu najnoviju poljoprivrednu „bunga-bunga“ žurku pozdravio je telefonski lično srpski „Kralj Sunce“ a svodnik mu se zahvalio rečima: „Hvala, predsedniče. Bio je ovo sadašnji i budući predsednik Srbije, a oni ostali neće biti ni statistička greška.“

Nova članica Palminog svodničkog kluba, nekada ugledna estradna pevačica Gordana Lazarević predsedniku je otpevala pesmu: „Ne može nam niko ništa, jači smo od celog sveta.“

Zlo, dakle, otvoreno preti da će normalni ljudi u Srbiji postati statistička greška.

Živimo u vremenu kada reč malo znači i kada je sve nasilje: verbalno, pravno, fizičko i svako drugo.

U takvim uslovima pitanje je kome je bolje, onima koji odlaze iz života ili nama koji ostajemo.

Ipak, nas nekoliko desetina slobodarskih ovisnika na društvenim mrežama, u Danasu, NIN-u i Vremenu, nastavljamo da tražimo reči koje mogu da otvore oči ljudima, poput ovih velikog revolucionara iz Meksika Emilijana Zapate: „Ako nema pravde za narod, neka ne bude mira za vlast.“

Autor je novinar

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

21 reagovanja na “Nekažnjeno zlo se vratilo”

  1. E jadni Milojko!
    Za milosevica si u pravu ali kako nisi pomenuo one iz DOS-a i zlo koje su oni doneli.

  2. Bravo Majstore, svaka Ti je na mestu. Moramo biti optimisti, jer svako zlo ima svoj kraj.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.