Foto: Privatna arhiva„Mi smo dužni da javno osudimo svaku pomisao da jedni ljudi drugima mogu činiti nasilje. Prećutkujući porok i gušeći ga u našem telu da ne izađe napolje, mi ga sejemo, i on će u budućnosti od toga samo hiljadu puta češće izrasti. Time što porok ne kažnjavamo, pa čak ni zločince podvrgavamo moralnoj osudi, mi ne samo da štitimo njihovu ništavnu starost, mi pod nogama novih pokolenja podrivamo i same temelje pravde. Mladi se prožimaju idejom da se ovde nitkovluk nikada ne kažnjava, već da je uvek izvor blagostanja. Kako će biti tesno, kako strašno živeti u takvoj zemlji.“
Citat iz knjige „Arhipelag Gulag“ Aleksandra Solženjicina i jedno vreme džingl radija B92, onog B92, znate vi. Evo, pre nego što probam da pojasnim pojam nadzločina i da kao „Mica proročica“ predvidim budućnost, jednog citata iz knjige Latinke Perović „Dominantna i neželjena elita“.
Nekoliko rečenica kasnije streljanog premijera Zorana Đinđića: „Treba nam pravda, kao svest o tome da su krivci identifikovani i kažnjeni. Bez toga nema budućnosti. Ili će se oni ponovo dočepati vlasti i zatvoriti taj proces, ili će taj proces njih da odnese. Trećeg nema.“ Pa dalje: „Ne postoji način iskupljenja za ratne zločine. Zato su oni predmet sudskog istraživanja u Hagu, ali moraju postati i predmet našeg moralnog redefinisanja i preispitivanja. To nije posao samo političara. Društvo treba da shvati da bi bilo fatalno ako bi na kraju zločinci postali žrtve i ako bi za krivca bila proglašena jedino međunarodna zajednica.“
Društvo nije shvatilo, Zoran Đinđić je ubijen, a pravi krivci, kreatori i nalogodavci i dalje su na slobodi, neidentifikovani i skriveni od javnosti. Mislim na prave krivce i nalogodavce ubistva premijera.
Krivci za sunovrat države devedesetih ponovo su na vlasti i razbaškarili su se do nepodnošljivosti. U Rusiji se ponovo slavi Staljin a u Srbiji su na vlasti isti oni čija odgovornost za rat i zločine nije dovoljno ispitana. Ko se sve u Srbiji slavi, znate. I Rusija i Srbija budućnost traže u prošlosti kako su to predvidela ova dva velika čoveka, a kako vam je, koliko tesno ili strašno opet znate vi sami.
No, bez obzira na sve, budućnost će doći i u njoj će se zločin koji ovi režimi vrše nad sopstvenim narodom, pretpostavka je ovog „Mice proročice“ po prvi put u istoriji pravno regulisati. Civilizacijski procesi nesumnjivo idu u tom smeru.
Počelo je sa komandnom odgovornošću u Hagu. No, vratimo se pojmu NADZLOČIN i pojašnjenjima. Nad-zločin koji ova vlast na čelu sa AV i uz pomoć kojekakvih nemoralnih (u zlo ogrezlih) marketinških stručnjaka, kontrolišući medije koji su javno dobro, favorizujući medije koji uprkos svakodnevnom kršenju zakona i kodeksa profesije uživaju svu moguću podršku, sastoji se u svakodnevnom sakrivanju istine, modifikovanju činjenica do neprepoznatljivosti, iznošenju neproverenih i najčešće neistinitih događaja, blaćenju, šikaniranju, izlaganju pretnjama svakog ko pokuša da činjenice vrati u javni prostor. A sve to zarad održanja na vlasti i dalje pljačke javnih dobara.
Rezultat je idiotizacija velikog dela društva do lobotomizacije savremenim medijskom sredstvima. Primer Trampa kao i niz autokratsko-diktatorskih primera pokazuje da je moć medija narasla i iznad je moći oružja.
To zahteva da se u međunarodno pravo prvo, a potom i posledično u pravne sisteme svake države uvedu krivični mehanizmi za zloupotrebu medija i javnih resursa.
Uspostavljanje granične linije između političke propagande i zločina zloupotrebe javnih resursa i to zloupotrebe medija sa predumišljajem, a protiv istine i poslenika istine, neophodna je. Ne smemo se pomiriti sa tim da sto puta izgovorena laž postane istina. Sto puta izgovorena laž je krivično delo.
Tako bi napokon civilizacija došla u situaciju da kažnjava stvarne krivce a ne samo izvršioce. I to će se desiti ili će budućnost biti u prošosti.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
