O validnosti usmenih ugovora

Usmeni Briselski i Ohridski sporazum iz 2023. guše političko-pravne tokove u postupku normalizacije odnosa Republike Srbije i tzv. Kosova umesto da se za isto sačini pismeni ugovor.

Usmeni ugovori koji bi po pravilu trebalo da budu zaključeni u pismenoj formi a nisu, uvek idu ruku pod ruku sa prividom njihove validnosti i vode po pravilu do apsolutne simulacije, kod tih ugovora i nepostojećeg ugovora.

Opasni nedostatak ugovornog savršenstva iz Brisela u Ohrida iz 2023. ugrožava teritorijalni integritet Republike Srbije.
Pravni posao će se smatrati nepostojećim ako nedostaju svi elementi za zaključenje punovažnog ugovora, ako postoji privid njegove regularnosti, ako ne postoji izjava niti činjenična situacija koja se spolja može prepoznati kao ugovor. Najvažnija je jasna izjava o nameri u svim segmentima ugovora a ne paušalno. Ako nje nema, ne može se govoriti o validnosti usmenog ugovora.

Zato je potrebno preispitati u tom smislu Briselski i Ohridski sporazum iz 2023. da se razgraniče činjenične pretpostavke i razgraniči režim dejstva pojedinih odredbi ugovora kako bi se otklonio privid pravnog posla.

U suprotnom, najvažnije je da se proglasi taj deo ugovora nepostojećim zbog nedostatka bitnog elementa ugovora – forme i privida u delu ugovora da se Republika Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama.

Utvrđivanje validnosti usmenih sporazuma ako se osporavaju u celosti ili delimično je nužno i izazovno.

Ako se kod Ujedinjenih nacija naglašava sporazum iz Ohrida od 18.3.2023. onda i Ujedinjene nacije moraju biti involvirane ako se usmeni sporazum iz Brisela i Ohrida osporavaju u celosti ili delimično.

Na osnovu spornog usmenog sporazuma ne mogu se zasnivati odluke kod Ujedinjenih nacija, ali ni u Savetu Evrope po pitanju Kosova i Metohije.

Pribavljanje iskaza svedoka je dokaz o postojanju i validnosti usmenog sporazuma i ključno kod ocene da li je usmeni sporazum validan u celosti ili delimično. Veoma je važno i ponašanje aktera u pregovaranju nakon sačinjavanja usmenog ugovora i celokupna prepiska.

Mnogo je „opasniji“ Briselski sporazum od 27.2.2023. od Ohridskog sporazuma koji je implementacija tog Briselskog sporazuma. Upravo se tu stvara privid pravnog posla zbog nedostatka saglasnosti volja strana.

Na kraju, može se postaviti pitanje da li je usmeni ugovor validan?

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.