Reagujući na informaciju da je JKP „Beograd put“ bio primoran da od poslovne banke uzme kredit za likvidnost, odnosno da bi isplatio plate i kupio neophodne sirovine, moram da iznesem nepobitne činjenice, kako bi čitaoci mogli da dobiju pravu informaciju zašto se ovo događa.
JKP „Beograd put“ je prema rangiranju specijalizovanog časopisa Ekonomist „300 najvećih u Srbiji“, u 2003. godini bilo na 82, a 2004. na 75. mestu među svim kompanijama u Srbiji, sa ostvarenim prometom od 51,9 miliona evra, što znači da je svaki radnik zaradio za preduzeće nešto više od 34 hiljade evra tokom godine.
Ostvarena dobit je iznosila 2,36 miliona evra a prosečna plata za 1.524 radnika je bila 566 evra neto.
Prema rangiranju u obe ove godine JKP „Beograd put“ je bio najbolje rangirano preduzeće među putarima u Srbiji. Poređenja radi, PZP „Beograd“ je bilo na 92, Putevi Užice na 103, Energoprojekt-niskogradnja na 136, Gemax na 159, Planum na 195 i Ratko Mitrović – niskogradnja na 219. mestu.
U periodu 2000-2004. godine preduzeće je iz godine u godinu raslo i razvijalo se kako stručno, tako i tehnološki uz pomoć saradnika – profesora Mašinskog, Saobraćajnog, Građevinskog i Tehnološkog fakulteta. Izgrađene se brojne nove i rekonstruisane postojeće saobraćajnice.
U saradnji sa Direkcijom za građevinsko zemljište i njenim tadašnjim direktorom, Sinišom Nikolićem, izgrađen je Bulevar Milutina Milankovića, koji je danas okosnica privrednog i stambenog razvoja Novog Beograda. Cena izgradnje bulevara od 2,2 kilometra je bila 2,2 miliona evra, odnosno milion po dužnom kilometru.
Radi se o saobraćajnici sa po tri razdelne trake, pešačkim trotoarima i biciklističkom stazom.
Urađena je, između ostalog, rekonstrukcija Kralja Milana, od Kolarčeve do Slavije, koja i danas stoji, zatima projektovanje i izrada Svetosavskog platoa, kružnih saobraćajnica iznad auto-puta u visini Štark arene.
Posebno je interesantan podatak da je kompletna rekonstrukcija Kneza Miloša i Takovske, od Nemanjine do Cara Dušana, urađena u dva vikenda tokom leta.
Za samo jednu noć urađene su Avalska u Železniku i Jakuba Kuburovića u Zemunu, što je danas nezamislivo jer je rekonstrukcija tri ulice trajala više od dve godine.
Od te davne 2005. godine na čelu preduzeća su se smenjivali razni partijski poslušnici i preduzeće je tonulo i tonulo da bi danas spalo na to da uzima kredit za likvidnost.
Posla je sve manje jer ova gradska vlast posao daje „svojim“ a ne svom preduzeću.
Nijedno rukovodstvo se do sada nije pobunilo zbog ovakve politike Grada, jer je njima uvek bilo dobro.
Danas preduzeće ima oko 900 nezadovoljnih i nedovoljno plaćenih radnika a sve je manje inženjera a sve više pravnika, fonovaca, megatrendovaca i ostalih podobnih struka za uhlebljavanje.
Zbog toga je sudbina ovog preduzeća trasirana ili ka gašenju ili „burazerskoj“ privatizaciji.
Jedina nada da se nešto može promeniti jeste promena gradske vlasti i dolazak ljudi kojima će Grad i prosperitet preduzeća biti iznad ličnih i stranačkih interesa.
Autor je nekadašnji direktor JKP „Beograd put“, 2000-2004, i jedan od osnivača Pokreta Slobodna Srbija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
