Pad Borisa Tadića: Autorski tekst Zorana Vuletića, predsednika Građanskog demokratskog foruma

Vrhunac njegovog destruktivnog i manipulativnog delovanja je bila nedavna optužba da zapadne zemlje stoje iza atentata na premijera Đinđića.

Ni manje ni više nego se danas nudi za svedoka, 2023.!?

Nikada se od politički neodgovornog Borisa Tadića nisu očekivala velika dela, ali ponavljanje šešeljevskih narativa i propagandnih manipulacija Dobrice Ćosića, zahteva reakciju čitave demokratske javnosti.

Kao dobri i poslušni đak rusko/sovjetskog zastupnika Branka Krge, Boris Tadić nam se do kraja razotkrio kao proputinovski propagator.

Zahvaljući manipalacijama i neinteligentnim istupima Borisa Tadića, postaje jasniji tragični smer Srbije posle ubistva premijera Đinđića. Tokom svoje osmogodišnje promašene vladavine, Tadić je uz podršku Koštunice i njegovih ljudi, osumnjičenih za saučesništvo u atentatu na Đinđića, pomagao da se prikrije politička pozadina 12. marta 2003. godine.

Podsećamo da je Tadić nemo posmatrao Koštuničinu opstrukciju sudskog procesa, a posebno hajku na sudiju Marka Kljajevića koji je trebalo da donese presudu ubicama premijera, no, Kljajević je nateran da napusti proces iako ga je u nemogućim uslovima maestralno vodio.

Podsećamo da su Tadić i Koštunica razorili Đinđićevo nasleđe, počistili Demokratsku stranku od saradnika Zorana Đinđića, poklonili kompletan energetski sektor Putinu, zajedno krali glasove na nelegitimnom ustavnom referendumu zbog fikcije u preambuli Ustava i suštinski okrenuli smer naše zemlje od EU ka Kremlju.

Sve to ne bi bilo moguće da Boris Tadić nije izašao u susret Koštuničinom zahtevu za ,,sanitarnim otklonom’’ od Vlade Zorana Đinđića, što je neminovno dovelo do basketa sa Ivicom Dačićem i kasnijim ritualnim pomirenjem/razumevanjem dve boli, smrti Miloševića u haškom zatvoru i atentata na Zorana Đinđića.

U tragično nasleđe politički nedoraslog Borisa Tadića može se ubrojati i uspostavljanje partijske države, početak fašizacije našeg društva, sukobi sa susedima kao i tihe pretenzije prema njima.

Sve ove tragične procese, Vučić je nastavio mnogo brutalnije od politčki impotentnog Tadića.

Takođe, za vreme Borisa Tadića su tolerisane ultradesničarske organizacije, mnoge su i nastale pod okriljem njegove službe bezbednosti, a rehabilitacija kvislinga i ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata je bila na vrhuncu.

Ekonomski model ,,razvoja’’ Srbije sa podmićivanjem investitora( tragični Fijat) i međudržavnim sporazumima koji zaobilaze tendere kada su u pitanju dva od četiri stuba Tadićeve spoljne politike, Kina i Rusija su njegov izum, Vučić je i te stvari doveo do savršenstva.

U kukavičke i nedorasle poteze Borisa Tadića trebalo bi ubrojati i sramno skrivanje u Bukureštu, dok su njegovi partneri Koštunica i Nikolić divljali na ulicama prestonice i palili Beograd 2008. nakon proglašenja kosovske nezavisnosti.

Naposletku, jedina stvarna zaostavština tragičnih tadićevskih osam godina je stvaranje, finansiranje i promovisanje Srpske napredne stranke, nastale u krilu njegovog zlokobnog neformalnog šefa DB iz kabineta, a operativno preko mandatno imunitetskih odbora svih skupština, počev od nacionalne pa do lokalnih koje je kontrolisala DS.

Ako je i od Tadića, mnogo je!

Imajući sve ovo u vidu zašto se čudimo što je Boris Tadić danas jedan od najglasnijih zaštitnika Miloševićeve i Šešeljeve tzv. pobede 1999. na Kosovu, verujem da mu se i sam Vučić čudi pošto je svestan epiloga u kumanovskom šatoru, bio je akter tog poraza.

Vreme je da neko političkom pokojniku saopšti istinu. Nikoga više ne zanima šta jedna propala karijera ima da kaže na bilo koju temu. Borise Tadiću, prestanite da huškate javnost protiv evropskog mirovnog sporazuma za Kosovo i da svojim destruktivnim javnim istupima pomažete ekstremizaciju našeg društva čime se direktno ide u korist učvršćenja Vučićeve pogubne i autokratske vladavine.

Niste bili sposobni 2010/2011 da uvidite perspektivu koju je Srbija dobila od EU, hvalite se junačkim odbijanjem ponude Kancekarke Angele Merkel, i ne osećate ni najmanju odgovornist što je pred Srbijom verovatno bar za nijansu lošiji plan u odnosu na onaj koji ste odbili. Građani su Vam u poslednjih nekolko izbornih ciklusa dali odgovor šta misle o Vama. Razmislite ponovo o nekom drugom filmu, ne trebaju nam novi horori sa ponovnim odbijanjem EU perspektive.

Autor je predsednik GDF