Novo anonimno pismo studentima u blokadi: Sledi velika kampanja „pumpanja“ na ulicama

Ove nedelje ste postavili vaš poslednji zahtev, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. To je zahtev svih zahteva, jer od prvog pisma sam upozoravao da bez izbora nema ispunjenja zahteva. Mišljenja oko ovog vašeg iskoraka su podeljena, ali ja mislim da ste ovaj poslednji zahtev postavili u pravo vreme i objasniću zašto.

Tajming vašeg poslednjeg zahteva je onemogućio da se, kada dođe vreme za izbore, neke političke stranke probiju u izbornoj kampanji na čelo „poštujući“ vaše distanciranje od politike, a u stvari iskorištavajući vašu žrtvu. To se desilo Otporu koji je doživeo fijasko na izborima.

Međutim, koliko god mi želeli da izbori budu konačni obračun sa vlasti, dakle, da na njima budu samo dve liste – lista vladajućih protiv liste koju ćete vi predložiti – to se neće desiti. Uvek će se pojaviti treći – oni koji će učestvovati kao prikrivene marionete vlasti, a biće i onih koji će hteti da iskoriste priliku da sebe istaknu kao neku treću stranu. Kako bilo da bilo, ti treći će imati sramnu ulogu, ali na izborima ne možete da ih izbegnete.

Zbog toga sam smatrao, i još uvek smatram, da pre izbora treba pripremiti predlog prelazne ekspertske vlade, a podsetio bih da su to i mnogi od vas podržali.

To nije nekompatibilno sa vašom inicijativom liste za izbore. Mnoge opozicione stranke i pokreti su već izrazili podršku vašoj listi i neće izlaziti na izbore.

LJudi koje ćete vi istaći na listi će imati legitimitet da predlože kandidate za buduću vladu. Ako do vanrednih parlamentarnih izbora ne dođe, ta lista kandidata može da se pretvori u predlog za prelaznu ekspertsku vladu. Ako je izglasaju zborovi građana, onda otvarate novi front borbe.

Ova marionetska Vlada koju je postavio nenadležni predsednik tada više ne može normalno da nastavi sa radom, jer će se pojaviti paralelne struktura vlasti. Neki će reći da bi to bilo protiv Ustava. Ne bi, jer članovi 1. i 2. Ustava daju čvrst pravni osnov da se direktnom demokratijom omogući da višestruko prekršeni i zarobljeni Ustav ponovo profunkcioniše.

Zahtev da se raspišu izbori ne znači da će se oni desiti sutra. Trenutna dinamika je takva da neće biti vanrednih izbora pre oktobra, tako da će biti dovoljno vremena da se obezbede koliko-toliko pošteni uslovi. Vi ste rekli da ćete učestvovati kao kontrolori, a pozvali ste i građane da provere biračke spiskove, što su svakako ključni koraci.

Međutim, jednako važno je pojačati probijanje medijske blokade. Treba nastaviti borbu za Savet REM-a, ali i više od toga. Kandidatima koje ćete staviti na svoju izbornu listu treba omogućiti da vode kampanju na protestima, jer na nacionalnim frekvencijama to neće moći.

Čim objavite listu, režimski mediji će krenuti da ih vređaju, nazivaju stranim plaćenicima, izdajicama, da im izmišljaju afere itd. Zato građani moraju negde da ih čuju da bi se uverili da su to sposobni i pošteni ljudi da bi onda mogli da glasaju za njih kada za to dođe vreme.

Ipak, najvažniji pokazatelj da ste zahtev postavili u pravo vreme je da vlast sada ne želi izbore, a donedavno ih je predsednik stalno nudio. To znači da je svestan da više ne može da pobedi ni u ovim nepoštenim uslovima. Međutim, to još ne znači da vaša lista može da odnese pobedu.

U tranzicijama iz zarobljene države poput ove, često se dešava da nakon izbora niko ne može da formira stabilnu vlast. Najbolji primer za to je Bugarska, gde je nakon kraja 14-godišnje vladavine korumpiranog premijera Bojka Borisova u poslednje četiri godine je održano čak sedam parlamentarnih izbora.

Takva kriza bi se lako mogla desiti i ovde. U uslovima još uvek zarobljenih medija, deo građana Srbije i dalje veruje da su naprednjaci faktor (korumpirane) stabilnosti, a da vaši protesti izazivaju haos. Zato bi vaši kandidati trebalo da budu svesni da ih čeka velika kampanja „pumpanja“ na ulicama po celoj Srbiji kako bi ubedili građane da su oni ti koji će da obezbede bolju budućnost svima.

Vaš poslednji zahtev je ujedno i prvi za koji predsednik jeste nadležan po članu 109. Ustava. Tamo piše da on „može“ raspustiti Skupštinu na obrazloženi predlog Vlade i raspisati izbore. Reč „može“ mu daje meritornu nadležnost, jer on može da odluči i da ne raspusti Skupštinu, a onda nema ni vanrednih izbora.

Svakako bi trebalo da iskoristite obraćanje studenata maratonaca evropskim institucijama u Briselu da tamo predstave vaš zahtev za izborima. To je prilika da podstaknu i evropske institucije da počnu da pritiskaju vlast da obezbedi fer izbore.

Za sve treba vreme, pa treba dovoljno rano početi ako želite reakciju evropskih institucija. Izbori se ionako neće desiti sutra, prema mojoj proceni neće sigurno biti pre septembra. Nenadležni predsednik više ne nudi to kao opciju, kao što je to ranije činio.

Ipak, postoje situacije u kojima predsednik mora raspisati izbore pa on u stvari i nije meritorno nadležan da odluči hoće li ili neće, nego samo izvršava dužnost da ih raspiše. Ako do raspuštanja Skupštine dođe po članu 131. Ustava – kada Skupština ne izabere Vladu u ustavnom roku od 30 dana – po isteku roka predsednik je dužan da raspusti Skupštinu i raspiše izbore. Ako prekrši ustavnu obavezu, oni mogu da se realizuju i bez njegovog potpisa.

Ako bi se tumačilo da se izbori ni tada ne mogu raspisati bez njegovog potpisa, tada on može da odluči i da 2027. ne raspiše izbore nakon što Skupštini istekne mandat, i da se izbori odlože dok ne potpiše, a to nije nikako ustavnopravno prihvatljivo. Da skratim, potrebno je naterati premijera Macuta na ostavku i onda protestima sprečiti izbor nove marionetske Vlade. Vi odaberite metod, bilo da ćete pritisak vršiti preko njegovih fakultetskih kolega ili studenata.

Lakše je preobratiti njega jednog, svežeg partijskog poslušnika koji nije pustio korenje, nego nekog drugog. U tome bi i Evropska unija mogla da pomogne. Evropska pomoć ne bi trebalo da bude problem, jer Evropski parlament je ove nedelje čvrsto stao na vašu stranu uz jasnu poruku o autokratskom karakteru režima u Srbiji i vašem hrabrom otporu.

Dakle, ako uspete ponovo naterati Vladu na ostavku, zaobići ćete generalno nenadležnog predsednika, a tada će prilike biti za vas povoljnije nego nakon Vučevićeve ostavke. Građanski otpor je sada puno zreliji i spremniji za generalni štrajk. Ako sve stane, neće biti ni Skupštine, ni Vlade, tada ćete moći da realizujete ekspertsku vladu, vanredne izbore i štogod treba da se vladajuću garnituru zauvek pošalje u istoriju (da ne kažem zatvor).

U međuvremenu, nakon diplomatskog fijaska u SAD-u, predsednik je otišao u Moskvu – kod Putina, za kojim je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje, koji važi i u Srbiji kao članici Statuta tog Suda. Predsednik je tako još jednom pokazao nepoštovanje zakona i međunarodnih obaveza Srbije.

Iz Moskve vam je poručio da nećete dugo čekati na izbore. Znate i sami da je to samo jedna od njegovih hiljadu laži od pada novosadske nadstrešnice. NJegova strategija je očigledna – on je postavio novu marionetsku Vladu i pokušaće da iscrpljuje proteste do redovnih izbora 2027. godine.

I onda će pokušati da izbegne raspisivanje izbora, ako neće moći da ukrade pobedu. Ono čemu se predsednik sada nada je neka velika katastrofa koja bi mu omogućila proglašenje vanrednog stanja – Trećem svetskom ratu, pandemiji, zemljotresu, poplavama… U pomenutom članu 109. Ustava piše i da „Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja“.

Ako mu se ne posreći, predsednik će sam inscenirati katastrofu (eksploziju, požar i sl.) za koju će onda lažno okriviti vas. Ali tada više nema razloga za brigu. Ako to pokuša, svi znamo da će to biti njegova poslednja predsednička laž.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.