Politički svaštojedi protiv Vučića 1

Svekoliki su se DOS-ovski predsednički kandidati okupili oko samo jednog cilja: da Aleksandar Vučić ne pobedi u prvom izbornom krugu. Kad su takvi na gomili, vidi se koliko je priroda surova.

Nijedan od tih likova nema, ne program, nego čak ni ideju o tome šta bi radio da kojim nesrećnim slučajem pobedi. Ovakav galimatijas političkih svaštojeda dokaz je, zapravo, da velike, ozbiljne opasnosti za ovu zemlju decenijama dolaze samo iznutra. Za tu samoproklamovanu „elitu“ Srbija ima smisla samo ako u njoj Crkva nema veru, policija muda a državnik tri čiste.

Ko hoće takvu Srbiju, neka digne ruku. I ne sumnjam da ima dobrih ljudi koji će upasti u zamku i poverovati im. Ali to je isto kao kada vam na pijaci utrpaju u onu plastičnu kesu naoko jedre a zapravo crvljive jabuke, pa to shvatite tek kada dođete kući, izvadite ih iz cegera i zagrizete. Tada je kasno. I za vas i za crve…

Nije džabe svojevremeno nenadmašni Aleksandar Tijanić napisao da je DOS nevažni nusproizvod istorije, „mali zločin protiv prirode“. Danas se naslednici te omražene političke reprezentacije kriju malo iza lažnog nacionalizma, malo iza lažnog mundijalizma, malo iza gondolizma… I svaki pristojan čovek u Srbiji morao bi zapravo da se stidi ove bratije bez ubeđenja koja i danas traži partnere na protivničkoj strani. Uostalom, iskreno, kojem biste od tih olinjalih egzemplara razmetljive površnosti poverili dete da im on bude učitelj? Pa što biste mu onda poverili državu i svoje dete pride?

Umislili su ti politikantski giganti bez stranke, bez pristalica, bez sledbenika, bez simpatizera… da barataju političkom veštinom kojom se blokira inteligencija prosečnog građanina Srbije, pa da će ovaj pristati i na ono na šta inače nikada ne bi pristao. Kao, brane oni državu od Vučića, brane ekonomiju od Vučića, brane Zvezdu i Partizan od Vučića, brane pedere od Vučića, brane one koji nisu pederi od Vučića, brane žene od Vučića, brane decu od Vučića, valjda brane i Vučića od Vučića samog. Problem je u ekvidistanci od istine ovih izdanaka „magareće klupe srpske politike“, u njihovoj patološkoj opsednutosti.

Ubeđeni su pri tome i da je njihova nebitnost – vrlina. Takva će biti i njihova politička budućnost. Nebitna. No, zaslužili su sve što ih u nedelju stigne. I Vučićev apsolutni trijumf, i suočavanje sa vlastitom nemoći. I vraćanje narodnih para u budžet, jer gro njih neće domašiti ni tih famoznih 1%. Možda misle da imaju smisla za humor. Ali ovom narodu sprdanje sa državom nije smešno. Srbija pre izbora ima pravo da zna kako će stvari teći posle izbora, a ne da im se uvaljuju beli bubrezi.

Nemam iluzija da će nadalje biti lako. Nije ni Vučić bez mana, ali zahvaljujući njemu Srbija je prestala da luči propast. Sa vrha konačno dolaze pozitivni talasi. Na kraju, budućnost nije sudbina već izbor. Ostalo je (predizborno) ćutanje.

Autor je advokat

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.