Posledice zagađenja vazduha

Nije nužno naglasiti kakve bi posledice toga mogle biti pošto su mnogi iskusili boravak u uređenim zemljama, sa razvijenim sistemom vodovoda (i odvojene kanalizacije) gde voda sa česme nije za piće.

E pa isti takav slučaj imamo sa vazduhom koji udišemo, uz tu razliku da vazduh nije moguće kontrolisati kao vodu. Ako ljudi i zagađuju vodu, kroz sistem vodovoda se to zagađenje može neutralisati. To nije moguće kada je u pitanju vazduh, pa je zato jedino rešenje da prestanemo da ga zagađujemo.

Na prvom mestu vazduh zagađuju „prljave“ industrije, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, ali i nešto što se zove „biomasa“ – ugalj i drva koja se koriste za grejanje. Postoje i prirodni zagađivači vazduha ali pošto vulkana baš i nema u blizini, za nas je to manje bitno.

Važno je imati na umu i to da vazduh nije samo zagađen spolja već je možda i važnije ono zagađenje „unutra“, budući da ljudi, posebno zimi, manje vremena provode napolju. Glavni uzrok zagađenja vazduha unutar stanova i kuća, a u Srbiji nažalost i unutar komunalnih i poslovnih objekata (uprkos zakonima koji to zabranjuju) je konzumiranje cigareta. Takođe je i pomenuta biomasa čest uzrok zagađenja vazduha unutar građevina budući da se u Srbiji mnogo domaćinstava još uvek greje na ugalj i drva.

Zdravstveni efekti zagađenja vazduha se mogu podeliti na brzodelujuće i dugodelujuće.

Brzodelujući su oni efekti koji se vremenski mogu povezati sa aktuelnim zagađenjem, i to su pogoršanja hroničnih respiratornih bolesti – na prvom mestu bronhijalne astme ali i ostalih hroničnih bolesti pluća. Kao i u svemu, najosetljivija populacija su deca sa astmom koja učestalo dobijaju respiratorne simptome, a na tom terenu posledično i infekcije mnogo češće nego njihovi vršnjaci koji nemaju hronične respiratorne tegobe. I nemojte smetnuti sa uma da se ovo ne odnosi samo na spoljašnje zagađenje već u Srbiji možda češće i na unutrašnju izloženost duvanskom dimu.

Dugodelujući efekti su oni koji se ne mogu jasno povezati sa aktuelnim zagađenjem vazduha, ali vremenom dugotrajna izloženost dovodi do pojave hroničnih respiratornih, ali i drugih bolesti.

Na prvom mestu je svakako hronična opstruktivna bolest pluća (u koje spadaju hronični bronhitis i emfizem) ali i karcinom pluća, povećani rizik od respiratornih ifekcija, hronična iritacija kože i očiju. I ovde su deca najosetljivija jer ona udišu veću zapreminu vazduha u odnosu na telesnu masu nego što je to slučaj kod odraslih.

Njihova pluća još uvek rastu i razvijaju se pa zagađen vazduh utiče negativno na taj proces, a i imuni sistem i nespecifični odbrambeni mehanizmi (mukocilijani aparat u plućima koji služi za „čišćenje“) nisu dovoljno razvijeni. Sve to dovodi do toga da po odrastanju njihova pluća budu lošijeg kvaliteta i kao takva su pod povećanim rizikom za sve akutne i hronične bolesti.

U zapadnim državama problem zagađenja vazduha je odavno prepoznat i uvedene su regulative koje za cilj imaju smanjenje zagađenja iz svih gore pomenutih uzroka. To je posebna tema, a ovde ću istaći samo jednu stvar – ne, konzumiranje cigareta nije nešto što je pitanje ličnih prava i sloboda, već je važan faktor zagađenja vazduha, a koje utiče na sve, ne samo na onog ko kadi.