Priznati puno nasledno pravo 1

Porodični zakon je, u skladu sa tim, u imovinskopravnoj i ličnopravnoj sferi stavio znak jednakosti između bračne i vanbračne zajednice. Međutim, izvan ovog domena, status i položaj vanbračnog supružnika u pogledu mogućnosti nasleđivanja je ostao neregulisan. Šta to znači? Danas se procenjuje da u Srbiji prema Republičkom zavodu za statistiku ima oko 230.000 ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici. Vanbračni supružnici koji, spolja gledano, imaju isti tretman od strane države kao i bračni partneri, u jednom delu, a koji se tiče mogućnosti nasleđivanja se suštinski razlikuju od bračnih supružnika. Naime, vanbračni supružnici se ne mogu međusobno zakonski nasleđivati.

Postavlja se pitanje, da li je ovakav položaj vanbračnog partnera u Naslednom pravu opravdan? Ako izuzmemo formu koja prati nastanak i prestanak braka, suštinski gledano odnosi koji postoje u bračnoj ili vanbračnoj zajednici su potpuno isti. To znači da je vanbračna zajednica po svojim karakteristikama ista kao i bračna zajednica, na isti način se ostvaruje smisao i suština zajednice života. Ako je tako, onda je sasvim prirodno i logično dopustiti vanbračnom partneru mogućnost zakonskog nasleđivanja. Drugim rečima, vanbračnim partneru treba priznati puno nasledno pravo, u istom obimu, pod istim uslovima kao i bračnim partnerima.

Pođimo od porodice koja predstavlja osnovnu ćeliju jednog društva. U savremenom dobu, porodica kao i sve druge društvene kategorije, doživljava određene promene i sve je više različitih oblika životnih zajednica. Da li pravo, kao svojevrstan regulator društvenih odnosa, treba da ostane nemo i ignoriše takve pojave? Da li treba da zažmuri na ogroman broj ljudi koji žive u vanbračnim zajednicama i da njihovo regulisanje prepusti običaju? Da li je civilizacijski, logično i opravdano da u Porodičnom pravu vanbračna zajednica bude tretirana u istoj ravni sa bračnom a da za Nasledno pravo ne postoje ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici? Ako je u Porodičnom pravu već osvojena sloboda za vanbračne subjekte, onda je imanentno, očekivano da ta pravna logika važi i u Naslednom pravu. Ako su vanbračni partneri (u za njih dominantno važnom zakonu za života – Porodičnom zakonu) izjednačeni u pravnom kapacitetu sa brakom, zašto u pravnom ambijentu posle smrti ova izjednačenost ne postoji?

Ova pitanja nameću jedinu moguću reakciju a to je izmena zakonskih pravila o nasleđivanju i u kojima treba staviti znak jednakosti između vanbračne i bračne zajednice. Stavljajući na prvo mesto svoje politike život ljudi i rešavanje životnih potreba pojedinaca, poslanički klub Demokratske stranke je predao Predlog za izmenu i dopunu Zakona o nasleđivanju kojim se omogućava vanbračnim supružnicima pravo na međusobno nasleđivanje.

Autor je predsednik Odbora za pravosuđe Demokratske stranke