Nikola Samardžić Berlinska deklaracija, koja je obeležila pola stoleća od potpisivanja Rimskih ugovora, ponudila je idejnu platformu prihvatljivu za pola milijarde Evropljana. Sa stanovnicima preostalih većinski protestantskih zemalja i Japanom, oni spadaju u najuspešnije i najsrećnije učesnike celokupne svetske istorije. Deklaracija je podsetila na ostvarenje „snažne želje za slobodom ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi“, u stvari na ishod borbe nekoliko generacija protiv nacističkog, fašističkog i komunističkog totalitarizma, njihovih socijalnih demagogija i kolektivičkog pokroviteljstva nad mišljenjem, kulturom i privređivanjem. Ali ton deklaracije, mada je blaga i obazriva, podseća na stvarnost u kojoj su Evropljani samo oni koji su svoje ukupne vrednosti i sisteme prilagodili zajedničkoj institucionalnoj formi i politici. Da su Evropljani već u Evropi.
Srbija nije u Evropi. U geografskom smislu, pojam Evrope danas je malo važan. Geopolitiku su prevazišli istorijski poraz nacizma i savremena znanja i tehnologije. Ozbiljna evropska retorika u Srbiji je ugašena u kontinuitetu politike od ubistva Momira Gavrilovića, preko pobune Crvenih beretki i ubistva premijera Đinđića, do „šestog principa“. Naredna generacija nomenklature koja je zatrla Vukovar, Srebrenicu, krajinske Srbe, jugoslovensko Kosovo i urbanu Srbiju, spustila je novu gvozdenu zavesu u iščekivanju restauracije bipolarnog sveta. Nju ne interesuju, kao u berlinskoj poruci, „demokratija, stabilnost i blagostanje izvan svojih granica“. Predatori koji pregovaraju o novoj „demokratskoj“ i „proevropskoj“ vladi najavljuju nastavak državnog protekcionizma, partijske otimačine i političke arogancije. U evropskoj perspektivi Srbije, događaji su ionako prevazišli ne samo društvo koje je slabo pismeno, ostarelo i ko zna od čega sve umorno, nego i nomenklaturu, koja se vezala za sopstveni začaran krug, bez obzira na nesporne sposobnosti opstanka i regeneracije. Zatvorena u sve svoje granice, Srbija je prosjak pred bogataškim vratima koji, umesto da traži pomoći i posla, odgriza sopstvene udove.
Srbija nema ni toliko snage da prihvati odgovore koji se otvoreno nude. Izveštaj MMF ukazuje na falsifikate u bilansima koje podnose vlada i NB, na neodrživost državnog socijalizma koji generiše korupciju i troši ekonomsku supstancu. Vladajuća Srbija odbila je i nalaz i preporuke za budućnost koje podrazumevaju ne samo liberalizaciju ekonomije i politike nego su sklone da u Srbiji vide potencijale za reforme čije je sprovođenje bolno i naporno. Ahtisarijev predlog pojavio se nakon nekoliko meseci provedenih u razmetanju pregovaračkog tima koji se najviše bavio cinkarenjem, Udbi, međunarodnog posrednika, i prekrajanjem svetske politike. Taj izveštaj samo je jedna od potvrda nekompetentnosti Srbije u međunarodnim odnosima. Superioran u odnosu na balkanske rasiste i šoviniste, Ahtisari je ponudio neumoljivu dijagnozu kao oslonac ponuđenih rešenja koja će ostaviti u nezadovoljstvu i Beograd (nezavisnost Kosova) i Prištinu (dugoročna nesamostalnost, tj. evropska uprava i monitoring, i faktička podela). Kao da je osetio da je najbolji put za Srbiju i Kosovo u zbiru njihovih najgorih komplementarnih osobina.
Bez usvajanja izveštaja i preporuka MMF i Ahtisarija nemoguće je zamisliti evropski put Srbije. MMF je ukazao na pogubne posledice populističkog socijalizma. Ali bi usvajanje liberalnih reformi, čineći državu jeftinijom, efikasnijom i svedenom na osnovne funkcije, a građane bogatijim i samostalnijim, osporilo ekonomske i socijalne osnove autoritarne politike čiju bi reviziju, u njenom tradicionalnom smislu, nametalo otvoreno suočavanje s novom kosovskom stvarnošću. U međuvremenu je Srbija, umesto reformi i denacifikacije, obnovila najprljavije političke strasti, i one za koje se smatralo da pripadaju jednom davnom istorijskom trenutku i nemaju značajnu osnovu. Nova sabornost pomirila je kvislinge, naciste i staljiniste. Sve koje je Berlin proterao.
Nekažnjavanje politike iz devedesetih postalo je presedan novih pljački i nasilja. Proteklih pola veka i modernizacijske potencijale Srbija je ponovo krenula da zatrpava nanosima krivotvorene prošlosti. Umesto da se obračuna s nasleđem koje je čini nesrećnom i neuspešnom. To je nasleđe njenog kolektivizma, to je ideologija malih poseda i slabih karaktera.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.