Protesti ne obaraju ekonomiju, već model razvoja kome ističe rok

Realni rast BDP-a u periodu od 2021. do 2024. godine iznosio je 19, 1 odsto, a zajedno sa inflacijom preko 71 odsto. Isto toliko je rastao i u evrima, zahvaljujući skoro fiksnom kursu dinara, koji je za 13 godina oslabio u odnosu na evro za manje od tri odsto.

Da je vrednost dinara u odnosu na evro zavisila od inflacije i od razlike u odnosu na evropsku inflaciju, bila bi znatno manja od sadašnje pa bi evro vrednosti BDP-a plata i penzija, s kojima se vlast ponosi, bile znatno ispod sadašnjih, a dinarske vrednosti kamata na devizne dugove znatno veće.

To ne znači da bi nam ekonomija bila lošija. Naprotiv. Može se pouzdano tvrditi da bismo imali bolju ekonomiju, bolji standard, manje spoljne dugove i vlast bi time bila uspešnija. Kako? Jednostavno. Precenjen dinar destimuliše izvoz, a pojeftinjuje uvoz, pa veliki deo naše proizvodnje, posebno hrane, ne može da konkuriše jeftinijoj robi iz inostranstva, što dvostruko ugrožava domaću proizvodnju.

Sasvim je izvesno da bi izvoz bio veći, a uvoz znatno manji u delu proizvodnje dobara više osetljivih na promenu ili stanje kursa dinara. Dakle, realni rast BDP-a bi bio zasigurno viši, što je uslov i za veću kupovnu moć plata i penzija i veću ekonomsku i finansijsku stabilost privrede i države, bez obzira na iznose BDP-a, plata i penzija iskazanim u evrima.

E sad, reći će neko, otkud priča o precenjenosti dinara u uslovima relativno zadovoljavajućeg rasta BDP-a u poslednje četiri godine, višeg od prosečnog evropskog rasta i činjenice da kurs dinara kao i cena svake druge robe zavisi od ponude i tražnje.

Pitanje bi bilo na mestu da nije onog što se može pročitati između redova. Niti je ostvareni rast BDP-a posledica pozitivne promene u strukturi privrede što rezultira proizvodnjom sa višom dodatnom vrednošću, niti rasta ukupnog izvoza, bez obzira na visok rast izvoza usluga. Mnogo više je rezultat porasta tražnje zbog visokog nominalnog rasta plata i penzija i visokih izvođačkih cena infrastrukturnih investicija i u stanogradnji.

Dodamo li odlivu deviza po osnovu uvoza još i dividende, investiranja dela dobiti van Srbije, kamate na spoljne devizne kredite, plaćanja stranim izvođačima radova na infrastrukturnim investicijama po principu čiji kredit njegovi i izvođači, nije teško zaključiti da dojučerašnji višak ponude deviza na deviznom tržištu u odnosu na tražnju, potiče od priliva deviza po osnovu stranih investicija, doznaka iz inostranstva i zaduživanja države. Nimalo ohrabrujuće. Otuda i visok nivo deviznih rezervi.

Sasvim su izvesna dva negativna trenda. Da se zbog pada konkurentnosti i pada spoljne tražnje za našim proizvodima nastavi usporavanje robnog izvoza započeto u 2023. godini, a ovogodišnji dosadašnji rezultati taj nastavak potvrđuju.

Drugi je smanjenje priliva stranih direktnih investicija, ali ne pod uticajem protesta, već smanjenja motiva stranih investitora da ulažu u srpsku ekonomiju, zbog manjih mogućnosti subvencioniranja tih investicija i korišćenja drugih privilegija te nemogućnosti da ostvare profit u dosadašnjem obimu zbog nedostatka jeftine radne snage, što je bio glavni motiv njihovog dolaska.

Uzgred, dosadašnje strane investicije i nisu više interes naše ekonomije, već one sa višim tehnološkim nivoom i većim BDP-om u bruto vrednosti proizvoda ili usluga iz njihovih programa. A za takve investicije srpska ekonomija nije spremna. Zato se Ekspo i rudnik litijuma proglašavaju razvojnim šansama.

Prva dva meseca ove godine pokazuju smanjenje ponude deviza zbog loših izvoznih rezultata i manjeg priliva stranih investicija, pa je prodaja deviza od strane Narodne banke zarad očuvanja sadašnjeg kursa dinara, veća od kupovine za 745 miliona evra, što znači smanjenje deviznih rezervi. A da bi očuvali i nivo dostignutih deviznih rezervi moramo se dodatno zaduživati, na što očigledno nismo gadljivi.

Zaduživanje će se bez sumnje nastaviti u većem obimu, samo će se delom promeniti razlog zaduživanja.

Na kraju, hoće li zbog svega navedenog dinar oslabiti? Verovatno ne. Nažalost, ne naziru se namere u promeni modela razvoja, strukturi investicija i privrede uopšte, monetarnoj politici, politici raspodele i da ne nabrajam, u kom slučaju se ovakav kurs dinara podrazumeva. Zato će se čuvati po svaku cenu. A kolika će cena biti nije teško pretpostaviti. Ovu ekonomiju obara model razvoja kome ističe rok, a ne protesti.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.