Foto: Freeimages/cierpki

Analizirajući aktivnosti koje su u okviru borbe-programa, da se videti da će, po mom mišljenju, ovo biti još jedna, pre svega politička, jalova, aktivnost na ovom polju.

Šta me navelo za ovakav pesimistički zaključak? Zaboravlja se šta je to isto društvo (društvo, porodica, mediji, kultura) učinilo i šta čini u ovom smeru, šta je konkretno dovelo da dođe do ekspanzije upotrebe droge ne samo među omladinom nego i među odraslima… Granice upotrebe se pomeraju od četiri godine pa do 40 godina. To je raspon u kome se pojavljuju „početnici“.

Slušaoci na predavanjima će održati suhoparno predavanje i razmiliće se omladina po koncertnim dvoranama da sluša pesme u fazonu „Rodi mi sina kralja kokaina“, i još niza pesama sa nazivima dijagnozama ozbiljnih mentalnih poremećaja uz koje „paše“ konzumiranje droge. Čak 48 timova je angažovano da održi predavanja i seminare o štetnosti droge na zdravlje čoveka, u ovom slučaju omladine!? Čemu to? Nije valjda da ljudi ne znaju šta su pogubne posledice upotrebe droge? Pa to i onaj najnepismeniji deo društva zna.

Predavanja o štetnosti droge nisu šteta, ali je naivno da će mnogo pomoći u borbi. Ako krenemo od starta, tj. kako se vrše i ko vrši pripreme za ova predavanja i uopšte ovu borbu da se lepo zaključiti da su to sve nasmejana lica. Gledao sam i zaključivao kao psiholog. Ni traga od one zabrinutosti i ozbiljnosti koja bi pratila pristup ovom velikom poslu. Da nema tona na televizoru čovek bi pomislio da je to neka priprema za veliki, što bi Bosanci rekli, teferič. U ovom osvrtu, a mogao bih da pričam do ujutru, kao teoretičar i praktičar (radio sam kao školski psiholog u civilstvu, na neuropsihijatriji kao klinički itd.) osvrnuću se samo ne neke segmente rešavanja problema. Šta je sa psihološko pedagoškim službama u školama?

Ova zemlja raspolaže sa velikim intelektualnim, stručnim potencijalom u ovim službama. Koliko imamo psihologa i pedagoga zaposlenih u školama, a droga cveta. Kada sam sa kolegom prof. Milošem Panićem pre dvadesetak godina napravio prvi informacioni sistem o radu stručnih saradnika po školama, koji predstavlja jedan program o tome kako raditi sa učenikom u smislu praćenja, podsticanja njegovog razvoja, uz pomoć kompjutera, samo jedna institucija je pokazala interes za ovu stvar. Pedagoško društvo Srbije, sa pokojnom, tragično nastradalom predsednicom Sonjom Žarković. Počeli smo sa seminarima Vođenje elektronske dokumentacije za školu budućnosti. Šta je bilo od toga? Neko se uplašio da ćemo zaraditi na tome grdne pare! Naravno, kvalitetne stvari i treba da se plate. Izdali smo ovih dana priručnik o tome – Inovacije u radu psihološko-pedagoške službe. Ovom inovacijom bacili smo rukavicu, ako neko ima nešto bolje, izvolite! Kako nam rade psiholozi i pedagozi u školama? Dovoljno je pročitati knjigu od dr Petra Mandića koja je napisana pre 30-ak godina, a naziv je „Šta ne treba da radi pedagog u školi“. Sve što je tu lepo napisano, danas se upravo tako radi!? Nažalost. Naravno imao bih niz predloga i pitanja u vezi s ovim problemom, ali ko će da sluša to. A nisam niti želim da budem član neke stranke.

Za dokaz sa kolikom ozbiljnošću i dokazima stojim iza ovog mog osvrta za širu čitalačku publiku navešću nekoliko primera, dokaza gde sam bio u pravu. U valjevskom Napredu sam pre 20 godina napisao članak „Pedagogija u plavom“, gde sam bio protiv uvođenja policije u školska dvorišta i bio sam u pravu. Takođe, u Politici sam davno napisao članak o uvođenju seksualnog obrazovanja i vaspitanja u škole i tu se nismo makli od početka. Čak sam se sa kolegom opkladio da ću isti članak objaviti posle desetak godina u drugom istu i to sam uradio i da niko me neće kontaktirati o tome. Dobio sam opkladu. Prvi sam u svetu napisao knjigu „Mobing u vojsci, psihičko maltretiranje starešina“ i nekoliko naučnih i stručnih članaka. Trebalo je vojsci da posle deset godina objavi intervju sa mnom u vezi s mobingom. O maltretiranju zbog bavljenja ovom temom, od strane pojedinaca iz vojske, posebna je priča. O čemu mi to pričamo? Ja bih rekao: „U božije uši o svemu što je pokrenuto!“