Što se tiče RTS-a, on ne može pasti, jer je već odavno pao

Suma sumarum: na taj skup je došlo oko 10 puta manje ljudi nego na onaj od 15. marta koji su prethodno zakazali studenti. Ta činjenica je opipljiv, neoboriv dokaz da postojeći režim ima zanemarljivu podršku u biračkom telu. Ovu konstataciju potvrđuje i nedavno istraživanje javnog mnenja koje je izvršio Institut za društvene nauke. Prema njemu, rejting vladajuće koalicije kreće od 6 do 7 odsto.

Samo preimenovanje stare koalicije u Pokret za narod i državu nije moglo prikriti činjenicu da je tu reč samo o nominalnoj promeni, tj. da će ideološki program tog pokreta zapravo biti nastavak onog prethodnog, samo u još otvorenijem i oštrijem vidu.

Njegovu srž će i dalje predstavljati “demokratija bez naroda” kao pretpostavka države bez vladavine prava, koja počiva na logici tzv. decizionizma, tj. na uzdizanju hirovite i kapriciozne volje vlastodršca na nivo nespornih naredbi i zakona.

U konceptu “demokratije bez naroda”, građanima se oduzima status izvornih nosilaca suverenosti čime se otvara prostor za ustoličenje suverena i diktatora oličenog u jednoj ličnosti koja nije ni pod čijom kontrolom, već koja sve drugo kontroliše (sve tri grane vlasti, medije itd.)

Čuveni nemački pravnik, Karl Šmit izlagao je radikalnoj kritici parlamentarne stranke proskribujući ih kao subjekte koji su sposobni samo da beskrajno raspravljaju a nesposobni da donose odluke.

Stoga je on bio za ukidanje parlamentarizma a za uvođenje sistema decizionizma u kojem suveren lišen svih normativnih ograničenja donosi sam neosporive odluke, utoliko što se o njima ne može raspravljati. Dakle, Šmitov decizionizam u svom čistom obliku uspostavlja primat arbitrarne odluke suverena nad pravnom normom.

Naš suveren isto tako prezire dijalog i raspravu smatrajući ih preprekom svom samovoljnom odlučivanju. Njegovi pozivi na dijalog su samo retoričke prirode; on dijalog shvata kao fingirani dijalog. Rasprava koja se odvija u Narodnoj skupštini o različitim zakonima, uredbama i drugim problemima zapravo je simulacija rasprave jer su odluke o tim stvarima već donete pre rasprave, van ove institucije.

Nedavno je naš despot, osećajući da gubi kontrolu nad novonastalom situacijom, bez ikakvog uvijanja preteći izjavio da će policajci koji ne izvršavaju naređenja, kao i tužioci koji ne rade u skladu sa zakonom biti zamenjeni drugima.

Tek toliko da svima bude jasno ko ocenjuje njihov rad i od koga zavise njihove dalje sudbine. On opozicione stranke ne smatra političkim konkurentima, već državnim neprijateljima, radeći tako na gušenju parlamentarizma.

Vrh režima se promptno okomio na tekuće studentske blokade RTS-a. Vučićeva portparolka Ana Brnabić je označila te blokade kao krivično delo, nazvavši pri tome studente sadistima koji uživaju u maltretiranju žena. Nju bi trebalo podsetiti da u naznačenim blokadama učestvuju i studentkinje. Sledeći njenu logiku, one su mazohistkinje jer uživaju u sadističkim iživljavanjima njihovih kolega nad njima. Uz to, na blokadama je prisutan veliki broj građana, među kojima su i poznate javne ličnosti.

Nedavno je blokade RTS-a posetio i bivši predsednik SANU Vladimir Kostić koga je ljubimac ovog režima, čelnik Informera, ne tako davno uzdigao na nivo najveće zvezde na intelektualnom nebu kada je ovaj akademik javno izrekao onu čuvenu rečenicu da je krajnje vreme da Srbija na dostojanstven način prizna nezavisnost Kosova. Zar su svi ti brojni građani, uključivši i akademika, okrutni sadisti? Naravno, kad je Brnabićkin šef nazvao novinarku RTS-a koja je izveštavala sa studentskih protesta u Nišu – imbecilom, onda je to za nju bio izliv poštovanja prema ženskom polu.

Uz to, ako bi blokade RTS-a bile krivično delo onda u našim zatvorima ne bi bilo mesta za sve osuđene jer ih ogroman broj ljudi podržava. Ani Brnabić bi bilo bolje da pročita međunarodne konvencije u kojima se odobrava pravo na građansku neposlušnost čiji je sastavni deo i kršenje pojedinih zakona, ali ne i odbacivanje čitavog ustavnog poretka.

Naš novopostavljeni ministar za informisanje ističe da bi pad RTS-a bio ravan državnom udaru. Pri tome on, zajedno sa Brnabićkom, gubi iz vida da svi elektronski mediji, a ne samo RTS, već oko pola godine funkcionišu nezakonito, pošto nije konstituisano regulatorno telo (REM) čija je obaveza da proverava zakonitost rada svih elektronskih medija, a ne samo RTS-a.

Dakle, glavni krivac za blokadu RTS-a je telo koje je zaduženo da raspiše novi konkurs za Savet REM-a, jer bi se tim činom zadovoljio uslov studenata. Što se tiče RTS-a, dragi moj ministre, on ne može pasti, jer je već odavno pao, pošto ne fukcioniše kao javni servis, koji po zakonu mora biti nezavisan od svake vlasti, već kao agitprop postojećeg režima.

Njegovu uređivačku politiku ne vode zaposleni u toj ustanovi, već “osoba nad osobama” izvan nje. Njegov pad je samo jedna od posledica “puzećeg državnog udara” kojim se sve više i više marginalizuju ustav i pravni formalizam. Između ostaloga, to omogućava i nelegalne atake i na autonomiju univerziteta onih koji su zadojeni duhom anti-intelektualizma.

Autor je počasni predsednik Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.