foto Aleksandar Latas DanasGlavni pretres po optužnom predlogu protiv aktivista Pokreta slobodnih građana (PSG) i studentske grupe STAV iz Novog Sada, za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz čl. 320 KZ u saizvršilaštvu, koji je trebalo da bude započet 24.11. 2025. Pred Višim sudom u Novom Sadu prvi put je odložen za 2. februar 2026, jer je odbrana zatražila izuzeće tužilaca.
Tada je početak suđenja odložen za 5. maj zbog iznenadne bolesti postupajućeg tužioca Slobodana Josimovića.
Sam početak suđenja je obeležila rasprava o zahtevu odbrane da se proces tonski snima. Sud je odbio taj zahtev „u ovom trenutku“, uz obrazloženje da je predsednica Višeg suda u Novom Sadu Tijana Jakovljević obavestila postupajućeg sudiju da nemaju „tehničkih mogućnosti“, kao ni dovoljno zaposlenih za rad na transkriptima.
Ovim povodom su branioci ukazivali na okolnosti koje od početka prate ovo suđenje, uključujući nezakonite i kompromitovane dokaze i da je više puta prekršena pretpostavka nevinosti, pa smatraju da je tonsko snimanje uslov za pravično suđenje i autentično unošenje dokaznih radnji poput unakrsnog ispitivanja. Postavili su i pitanje čemu inače služi postojeći razglas i u čemu je problem da se pritiskom na dugme isti pokrene i snimi tok suđenja.
Kada je predsednik veća – sudija Vladimir Pecovski saopštio svoju odluku o „trenutnoj nemogućnosti“ snimanja pretresa, branioci okrivljenih su nastavili da, vrlo vešto, iznose razloge za izuzeće javnog tužioca VJT u Novom Sadu Slobodana Josimovića i njemu nadređenih tužilaca.
Tužilac Josimović je, inače, zadužen i za slučaj 13 okrivljenih povodom pada nadstrešnice ŽS u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi. On je bio dužan da u najkraćem mogućem roku preduzme određene dokazne radnje, a optužni zahtev je podneo poslednjeg dana produženog roka. Insistirao je na produženju mera pritvora za sve okrivljene. Nakon što je Viši sud prihvatio njegove predloge, okr. M. Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu, pa su mere pritvora i kućnog pritvora prema okrivljenima koji su u zemlji stavljene van snage.
U optužnom predlogu je insistirao da se okrivljenima izreknu maksimalne kazne od pet godina NJega uopšte nije interesovalo što je prema raspoloživom audio-snimku kao glavnom (i verovatno – jedinom) dokazu optužbe sporna osnovana sumnja i što pojedini okrivljeni, poput D. Stefanovića, u predmetnom razgovora uopšte nisu učestvovali. Sve su to bili razlozi, koji po navodima odbrane, diskvalifikuju tužioca Josimovića da kao nepristrasan vodi ovaj proces, ali su ih tužilaštvo i sud odbili.
Kakva je to vladavina prava kad se (pod izgovorom da se ima nalog BIA za prisluškivanje Ane Oreg), toleriše nezakonito davanje i objavljivanje materijala koji je BIA neovlašćeno i „usput“ snimila, privatnim televizijama sa nacionalnim frekvencijama (Pink, Prva TV, Informer i Studio B), da naprave specijalnu emisiju i najave hapšenja svih učesnika ovog razgovora?
Logično se postavlja pitanje da li su taj sud i sudnica uopšte spremni za još veće suđenje kakvo bi trebalo biti ono za predmet „Nadstrešnica“? Zar se to pitanje nije moglo, u međuvremenu, rešiti? Kako to da država ima i koristi mnogo moćnije uređaje za tajno snimanje građana, koje uveliko prevazilazi nalog za praćenje komunikacija narodne poslanice PSG-a A. Oreg, a nema uređaj i osoblje za snimanje glavnog pretresa?
Na ovom ročištu na novo kršenje zakona u postupku ukazao je branilac V. Horovic: „Rešenje o određivanju pritvora nakon donošenja nikada nije postalo pravosnažno, jer sud nije nikada dostavio braniocima rešenje, pa branioci nikada nisu mogli da ulože žalbe.“
To je uzrokovalo višemesečnu diskriminaciju i nezakonito postupanje prema okrivljenima kojima je uskraćeno pravo na odbranu pred sudom, rad , studiranje, pravo da borave u državi…“ Predsednik sudskog veća sudija V. Pecovski je doneo odluku da se predmet odmah dostavi vanpretresnom veću Višeg suda da bi se ovo pitanje rešilo. Javna tužiteljica koja je zamenjivala S. Josimovića, je odjednom postala upućena u predmet i izjavila je protivljenje predlogu adv. Horovica.
Na kraju, povodom svih ovih činjenica, pitamo se kakva je to pravna država koja ima ljude i tehnička sredstva za neovlašćeno prisluškivanje prostorija parlamentarne političke stranke (pod izgovorom da ima uredan nalog BIA za poslanicu PSG-a), a nema za snimanje suđenja?
Ubeđeni smo da se ovo pitanje moralo rešiti do nastavka suđenja uz angažovanje predsednice suda i Ministarstva pravde koje je nadležno za zgradu i opremljenost suda. Obavešteni smo da sudu za ozvučenje nedostaje dinarski iznos u protivvrednosti od 30.000 evra.
Zbog svega iznetog, pred predstojeći pokušaj da se održi suđenje studentima i aktivistima pred Višim sudom u Novom Sadu, za one koji i dalje veruju u Ustav, zakon, njegovo dosledno sprovođenje i profesiju, postoji samo jedna opcija: potpuno zakonito, pravično i javno suđenje ili da javno tužilaštvo odmah povuče nepotkrepljenu optužbu!
Autor je sudija u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
