Meštani prestonice nisu prvi put bili suočeni sa ovim neprijatnim iskustvom, nažalost verovatno ni poslednji. Građanke i građani Beograda godinama osećaju posledice višedecenijskog lošeg sistema upravljanja otpadom.

Zatvaranje deponije u Vinči, koja predstavlja ozbiljan ekološki problem, nije uopšte upitno. Izazov predstavlja kreiranje sistema koji će na delotvoran način rešiti problem otpada, a koji će biti u skladu sa ekološkim standardima i širim interesom građana.

Inspirisani majskim plamenom iz Vinče gradski čelnici su javnosti predstavili plan za rešavanje ovog problema – spalionicu otpada. Kako je istakao u izjavi za medije glavni urbanista grada Folić, „u toku je izbor za javno-privatnog partnera za pretvaranje deponije u Vinči u savremeno postrojenje koje će smeće pretvarati u energiju“. Odlazeći gradonačelnik Mali je istakao da će se izborom privatnog partnera stvoriti uslovi da se otpad maksimalno koristi, da će se prestati sa njegovim deponovanjem i da će se proizvoditi energija koja će se koristiti i za gradsko grejanje. Vrednost kapitalnih investicija procenjuje se na oko 300 miliona evra.

Gradske vlasti su u odabiru rešenja „zaboravili“ na strateška dokumenta za upravljanje otpadom koja upućuju na vrlo jasne i linearne korake u upravljanju otpadom: pre svega prevencija nastanka otpada, zatim ponovna upotreba i reciklaža, tek onda korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanja, itd.) i na kraju odlaganje. Predloženo rešenje nije samo u suprotnosti sa navedenim koracima u upravljanju otpadom – već i sa zdravom logikom. Umesto da razvijaju zelenu ekonomiju i stvaraju nova radna mesta, pre svega kroz zapošljavanje individualnih sakupljača otpada kojih u Beogradu ima više hiljada, gradski čelnici celokupan potencijal otpada poveravaju privatniku.

Trenutno ne znamo koliku će cenu građani plaćati privatnom partneru za spaljivanje otpada, niti znamo buduću cenu plasmana energije gradu Beogradu. Možda je ipak neka druga logika presudila u izboru rešenja.

Početkom maja u skupštinsku proceduru je ušao i predlog za izmenu Zakona o upravljanju otpadom koji će dopustiti uvoz neopasnog otpada u Srbiji zbog spaljivanja u cementnoj industriji. Menjamo čist vazduh za malo inostranog đubreta.

Ulaganje u razvoj zelene ekonomije bio bi mnogo delotvorniji i ekološki prihvatljiviji model od spaljivanja otpada jer otpad nije smeće, otpad je sirovina.