Foto Radmila Marković/Danas.rsIma nečega jako ironičnog u tome što se muzejčić Dragoljubu Mihailoviću, vođi četničkog pokreta, otvorio baš na Vračaru. Vračarska aristokratija je morala tih par sati da gleda kako im ulicama bauljaju bradati ljudi razrogačenih očiju, a bogme i da slušaju fine tonove guslarskog majstora. Svega je tu bilo, zaista, pored, naravno, Bećkovića i Vacića, odjednom kao da se otvorio portal iz prošlosti, a kroz njega je prošla čitava četa pogubljenih rmpajlija u potrazi za Dražinim grobom.
Sve je nekako podsećalo na one stare scene sa početka devedesetih, ima i video-zapisa o tome, kada je Vuk Drašković žario & palio putevima Srbije, ali je, ipak, ostavljalo utisak tužne slike ljudi koji ne mogu da se pomire da su rat izgubili. Zapravo, ne oni, već upravo ti koje oni predstavljaju, a koje tako odvažno i ponosno brane. Nažalost, sve ovo bi bila jedna karikatura na marginama društva da istina, ipak, nije drugačija.
Faktografija kaže sledeće: nakon pet godina borbe, Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije pobedila je nacističke i fašističke snage, a Jugoslavija je oslobođena 1945. u saradnji sa Crvenom armijom i zapadnim Saveznicima. Sa ovih prostora su bežale sve okupacione i kolaboracionističke snage kroz svoje pacovske kanale. Među njima su bili pripadnici četničkog i ustaškog pokreta, ljotićevci, nedićevci i mnogi drugi koji su se osećali poraženim. Tačka.
Međutim, par decenija kasnije, Srbija je uspela nešto što mnoge zemlje danas u ovom upisde down svetu teže – pogotovo u ovoj pomahnitaloj Evropi, koja izjednačava dva totalitarizma i koja je Dan pobede preimenovala u Dan Evrope – a to je da sebe svrsta na poraženu stranu.
Rehabilatacija četništva, ljotićevštine i nedićizma je krenula još osamdesetih godina. Zato ta tri pravca danas predstavljaju relevantne frakcije tokom Drugog svetskog rata. Možda jedna drugu neće podnositi naročito, pristalice četnika će reći za ljotićevce da su fašisti, ljotićevci će četnike nazivati „zaostalim gibaničarima“, ali će svi oni nekako, pod kapom nebeskom, biti usaglašeno protiv partizanske borbe, budući da im komunizam predstavlja najveće moguće zlo.
Ali upravo su devedsetih godina, tokom agresije Srbije na okolne zemlje, te ideologije dobile modernije značenje. Masovni zločini, etnička čišćenja, otvaranje koncentracionih logora za nesprsko stanovništvo, genocid – dobili su jednu novu dimenziju kroz oživljavanje ovih ideja. Njihov anticivilzacijski stav obavijen paranojom i agresivnošću ima rezultate u pogledu sadašnje Srbije, a to je: izolovanost, moralna beda i intelektualna propast. Ekstremni porast klerikalizacije društva samo ide u prilog ovim povampirenim koncepcijama. Svaka vlast, otkako je krenulo višestranačje, veoma nežno i pažljivo neguje sve nijanse srbijanskog nacionalizma, dok se distancira i relativizuje žrtvu narodnooslobodilačke borbe.
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/dijagnoza-srbijatrije-licni-stav-nikole-krstica/
No, sve se to oslikava u dizanju spomenika čoveku koji je najodgovorniji – iako ga često aboliraju – za pokolje nad srpskim, muslimanskim i hrvatskim stanovništvom. Dizanje spomenika u srcu Beograda jeste smejanje i ruganje žrtvama u Vraniću, Foči, Pljevlji, Boleču i mnogim drugim mestima, to ne može niko da opovrgne. To zdanje takozvanog „Čiče“ šalje jasne i precizne poruke, kao što je on slao depeše sa naređenjima čišćenja, da je Srbija postala prava jatačka jazbina za zločince svih vrsta. Zato taj muzej nije nikakva slučajnost razjarenih krkana sa margine, već logičan kontinuitet zvanične politike i epicentričnih zbivanja u našem društvu.
Ali, iako su četnička, nedićevska i ljotićevska revizija istorije uspele da Srbiju svrstaju na poraženu stranu, zauvek će odjekivati eho u svemiru da su jugoslovenski – ne srpski – partizani oslobodili Jugoslaviju od nacističkih karakondžula. Mogu da dignu i Nediću, i Ljotiću, ali džaba. Duboko u njima znaće gorku istinu.
Autor je slobodni novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
