Spomenik „Napredizmu“

Neupućenom čitaocu ovih redova primedba može delovati maliciozno i možda grubo, ali pošto se radi o prilično komplikovanoj i osetljivoj temi njeno preciznije razmatranje je neophodan preduslov za razumevanje problema.

Javni spomenik, preciznije memorijalna skulptura se podiže radi sećanja na znamenite ljude, a odabir konkretne istorijske ličnosti diktiran je vrednosnim sistemom vladajućih politika u datom vremenu.

Finalni izgled sklupture zavisi od prostora u koji se skulptura postavlja kao i od vajarskog dometa umetnika koji je izrađuje.

Ideja da Mladenovac dobije spomenik posvećen ovom vladaru je više nego opravdana. Međutim, sprovođenje postupka njene realizacije navodi nas na sasvim suprotan zaključak.

Izbor prostora

Prilikom predstavljanja idejnog rešenja za spomenik Despotu Stefanu Lazareviću u decembru prošle godine, a koje se odigralo pre konkursa za projekat, već se govorilo o mestu Centralnog parka u Mladenovcu kao o lokaciji na koju će spomenik biti postavljen.

Uprkos negodovanja javnosti, iz razloga što se u Centralnom parku u Mladenovcu nalazi spomenik „Palim ratnicima u borbama 1912-1918“ koji je prepoznatljiv simbol grada, ponovno razmatranje problema lokacije, ako ga je ranije uopšte i bilo, se nije dogodilo. U tom parku male površine nalaze se i spomen-česma palim borcima od 1990 – 1999. godine; spomen-bista pesniku Miloradu Petroviću Seljančici; kao i skulptura američkog umetnika Rafaela Konsuegre.

Izbor umetnika

U poslednjoj odluci komisije za izradu spomenika saopštava se da je prvu nagradu na konkursu za idejno rešenje, koji je objavljen u martu ove godine pod poetični nazivom- „PROGRAM za poziv za izradu rešenja za spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Mladenovcu“ naravno bez pominjanja reči konkurs, sasvim očekivano dobio Velimir Karavelić (110 000,00 dinara), a drugu Dragan Đorđević (70 000,00 dinara).

Dakle za autora spomenika, još pre samog konkursa izabran je vajar Velimir Karavelić. Rad ovog umetnika karakteriše upotreba čistih i svedenih formi. Ova činjenica je posebno značajna iz razloga što se pred umetnika izneo niz zahteva zbog kojih će sam autor morati da odstupi od svog prepoznatljivog stila.

Dakle od dva osnovna preduslova za podizanje spomenika, nijedan nije ispunjen. Lokacija Centralnog parka je loša jer će se postavljanjem novog spomenika tik uz postojeći, obesmisliti značaj oba. Iako je sam odabir umetnika možda dobar, nametnutim instrukcijama od strane komisije, dovodi se u pitanje i sam izgled budućeg spomenika.

Peticija

Kako se ozbiljnom projektu pristupilo na brzoplet način, grupa građana „SAMO JAKO!“ pokrenula je peticiju za promenu lokacije predviđenu za postavljanje novog spomenika despotu Stefanu Lazareviću u Centaralnom parku u Mladenovcu, i pronalaženje adekvatnijeg rešenja.

Napredizam

No sva ova deašavanja imaju smisla, tek ukoliko se sagledaju u kontekstu tretmana kulturne baštine i spomeničkog nasleđa od strane aktuelne vlasti, na nivou republike.

U Beogradu se planira izgrdnja gondole na Kalemegdanu, glavna železnička stanica je već izmeštena, narušava se prostor oko kule na Gardošu, svedoci smo „restauracije“ Velikog stepeništa … U kontekstu mladenovačkog spomenika, možda najinteresantnija činjenica jeste podizanje spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Podizanjem spomenika slavnim vladarima srednjeg veka aktuelna vlast u svoj sistem vrednosti pokušava da implementira kontinuitet zlatnog doba nacije, u isto vreme ne vodeći računa o sudbini spomeničkog nasleđa na teritoriji Kosova i Metohije.

Na ovom mestu, ne mogu da ne pomenem da je u maju 2017. godine ova ista vlast podigla spomen-bistu Božidarki Damnjanović- Kiki.

Ostaje mi da zaključim da je na pomolu možda rađanje novog umetničkog stila. Čist „napredizam“.

Grbić Jasmina

Master istoričar umetnosti