Stare više pritiska biologija nego sociologija: Lični stav Čeda Nedeljkovića

Statistika kaže da je u Srbiji čak svaki peti građanin stariji od 65, a samo svaki sedmi mlađi od 15 godina. Po starosti stanovništva smo među prve tri države u Evropi.

U Srbiji je sve više starih i društvo i država ne smeju jednostavno dići ruku od tako velikog dela svoga stanovništva. A položaj starih je zaista nezavidan, jer, uprkos povremenim predizbornim transfuzijama, penzije su sve manje u odnosu na plate. Položaj najstarijih određuje trougao biologija, sociologija, psihologija.

LJudi poodmaklih godina traju u znaku četiri S – starost, slabost, samoća, suvišnost. Prve dve odrednice natovarila im je biologija i pred njom su svi ravnopravni i bespomoćni.

Ona postepeno kruni čovekovu mladalačku snagu i telesnu lepotu dok ga ne dovede do štapa, naočara, slušnog aparata, veštačkih vilica, staračkih pega, slabih zglobova, oteklih kolena, povijenih leđa, sklerotičnog krvotoka.

Biologija nas polako pakuje i priprema za put. Ivo Andrić piše da su stariji ljudi okrenuti ka ishodu i kraju života, i stoga primećuju mnogo bolje i više one koji umiru i odlaze nego one koji se rađaju i nastaju.

Treću i četvrtu odrednicu – samoću i suvišnost starim ljudima je naturilo društvo, okruženje u kome žive pa bi izreku čovek je društveno biće trebalo dopuniti tako da glasi: čovek je, dok ne ostari, društveno biće Stari se ne mogu ljutiti na biologiju koja telesno degradira čoveka, nego na sociologiju (društvenu piramidu) koja im uništava dušu i dostojanstvo.

Takvo stanje nije samo kod nas nego i drugde. Potvrdu za navedeni sud nalazimo u knjizi Simon de Bovoar Starost. Ona kaže: “ Kad čovek ostari, onda on više nema svoje mesto na planeti.

Danas star i siromašan gotovo da su sinonimi. Tragedija starosti je korenita osuda čitavog jednog životnog sistema koji sakati: sistema koji ogromnoj većini ljudi koji ga sačinjavaju ne nudi nikakav razlog postojanja. Rad i umor prikrivaju odsustvo jednog takvog razloga: on se otkriva u trenutku odlaska u penziju.

To je mnogo teže od dosade. Kada ostari, čovek nema više svoje mesto na zemlji jer mu ono u istinu nije ni bilo dato: on samo nije imao vremena da to primeti… Star čovek ne može da zadovolji osnovne potrebe: starci su gladni, smrzavaju se, umiru od toga. Tada ih samo ništavilo “oslobađa“ njihovog tela: pre toga ono na surov način postoji kao lišavanje i patnja .

Markuze kaže da se potrošačko društvo zločinački ponaša prema starima. su sinonim. Dakle, Markuze, jedan od najpoznatijih filozofa novijeg vremena (umro 1979), teoretičar društva i jedan od osnivača čuvene Frankfurtske filozofske škole, smatra da se savremeno potrošačko društvo zločinački ponaša prema starima Gotovo se ustalila predstava da su stari izlapeli, dosadni, džangrizavi, brbljivi, škrti, pregazilo ih vreme, da ne prihvataju mlade…

Biologija čini svoje i postepeno ruinira čoveka tako da on u starim danima postaje zavisan od štapa, naočara, slušnog aparata, veštačkih vilica. Refleksi mu slabe, memorija popušta.

Kako se „treće doba“ posmatra u umetnosti? NJegošev Vuk Mićunović ružno misli o starosti i vidi je ne sa socijalne nego sa telesne strane (Kud ćeš više bruke od starosti! / Noge klonu, a oči izdaju, / uzbluti se mozak u tikvini..). No ne bi se reklo da NJegoš loše misli o starosti jer likovi Ivana Crnojevića i igumana Stefana govore suprotno.

Ivan beg (B’jele vlasi niz pleća prosuo, b’jela brada vije do pojasa), je junak sa mačem u rukama i koracima broji tursko trupje. Iguman Stefan, koji je proša sito i rešeto, je oličenje mudrosti i snažne mentalne energije, pokretački duh.

Jelena Lengold, iako ne tako mlada, sa bezobraznom ironijom gleda na staračko dotrajavanje i kaže da starci (u staračkom domu – Č. N.) upijaju sunčeve zrake, kao da će nekim čudom… da im izrastu lokne i dugački tvrdi ku-čevi.

Mudri Andrić se okreće ne društvu i državi nego ocenjuje ponašanje starijih. On piše da su „stariji ljudi okrenuti ka ishodu i kraju života, i stoga primećuju mnogo bolje i više one koji umiru i odlaze nego one koji se rađaju i nastaju“.

Okrenuti se deci i životu, a ne njegovom kraju. Poput francuskog mislioca Montenja koji kaže da je njegova glavna težnja da se dobro drži na kraju života, tj. spokojno i stišano, i Andrić ima istu misao.

On piše da su stari ljudi mnogo naučili samo ne jedno i to najvažnije: kako sa što više dostojanstva ostariti i što pristojnije umreti. Vajkanje na teškoće u starosti je slabost mnogih inače vrednih ljudi.

Da starost i kraj treba posmatrati kao prirodnu i normalnu pojavu i prihvatiti je mirno ukazuju mnogi umni ljudi. „Starost nije ugodna, ali je to jedini poznat način da bi se dugo živelo“ kaže Sent-Bev, a Svift naglašava kako svi ljudi žele da dugo žive, ali niko ne želi da bude star.

Gotovo se ustalila predstava da su stari izlapeli, dosadni, džangrizavi, brbljivi, škrti, pregazilo ih vreme, da ne prihvataju mlade… Stariji i sami, svojim ponašanjem, delimično doprinose toj slici.

Uvukli se u papuče, do podne mrze sebe, ao od podneva ceo svet. Zaboravili su da je od izolacije opasnija samoizolacija, nestalo je osmeha sa njihovih lica. Valja ih podsetiti na poruku Pabla Nerude: „Kada bih živeo i sto godina, moja najlepši dan bio bi sutra.“ Radujte se izlasku sunca, cvrkutu ptica, čitajte Nušića. Ne smete da:

•             pričate da današnja mladež ne valja i da je vaša generacija bila bolja , jer su i vaši stariji govorili da su bili bolji od vas;

•             počinjete međusobni razgovor sa „sećam se“ jer se i onako ne sećate;

•             sakupljate stare i iznošene stvari jer nećete otvarati starinarnicu;

•             škrtarite mnogo, slobodno kupujte unucima velike čokolade, jer vama i onako mnogo ne treba;

•             grdite klinke što nose mini suknjice jer i vama je lepo da bar gledate; lepota je od Boga data;

•             čuvate „stajaća“ odela i haljine, obucite ih i kad pođete na pijacu. Valjda ih ne čuvate za moljce;

•             žalite se mnogo da vas probada u leđima i nemojte svaki čas da idete lekaru, ili ne daj Bože u bolnicu. Mogu vam tamo reći: za vas nije doktor nego pop.

Kad neko kaže „mladost – ludost, starost – mudrost“, recite mu da više volite ludu mladost nego staru mudrost. Slobodno mu to kažite iako vam visi ono što je nekad ponosito stajalo.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.