Kao što je izlazak Borisa Tadića iz Demokratske stranke u januaru 2014. predstavljao totalni kolaps i kraj jedne stranačke ere i nastavak rastakanja svih vrednosti za koje se DS borila kao i rasulo stranačkih funkcionera i članova koji se ni dan-danas ne mogu ponovo okupiti, tako je ulazak radikalke Nataše Jovanović u Srpsku naprednu stranku simbolična potvrda vraćanja naprednjaka korenima i starom radikalskom putu.
Jer kako je dobro primetio sociolog Zoran Panović SNS danas nije ista ona iz 2008. kada se dobar deo Srpske radikalne stranke, na čelu sa Tomislavom Nikolićem, kasnije i Aleksandrom Vučićem, otuđio od radikala.
Te bi, kako je rekao, buduća stranačka skupština naprednjaka mogla da bude neka vrsta simboličkog reujedinjenja radikala i naprednjaka. I zaista, da li bi to nekog iznenadilo?
Već neko vreme SNS je više SRS nego sam SRS.
Nema boljeg primera za to nego Vučićevo oklevanje da da mig da se prekreči mural s ratnim zločincem Ratkom Mladićem.
Radikalka Jovanović, ponosna članica SNS, nije mogla bolje jato da nađe, koji god da su joj motivi za promenu stranke. Da li lična ambicija, korist ili nešto treće.
A možda je samo čekala da se stvari vrate na svoje mesto.
Ili modernim rečnikom rečeno da Vučić prekuca igricu.
Taj prelet ne treba da nam diže obrvu.
Problematičniji su oni koji su išli u kontrasmeru, i vremenom postali tako normalni, pa su mnogi iz DS prelazili u SNS ili postajali njihovi štićenici poput Gorana Vesića, Jelene Trivan ili naprednjačke uzdanice Aleksandra Šapića.
Možda oni nisu promenili ni približno stranaka kao na primer Marinika Tepić, ali je njihovo ušuškavanje među naprednjake za dobre plate i funkcije sa minus zilion osećaja za život običnih ljudi, rečnikom da im i sam Šešelj tapše, za primer je da mnogima ne treba verovati kad se biju u grudi demokratske.
Od njih su kao primer možda gori samo oni koji nisu obukli naprednjački dres ali su, takođe zarad pozicije i državne platice na koju su navikli, odlučili da im služe i sede u vladi Ane Brnabić koju je Vučić sastavljao, ili u drugim državnim strukturama.
Prelazak iz partije u partiju se u Srbiji ne može i neće zaustaviti, ali bi građani možda trebalo da procenjuju da li oni koji preleću imaju bar jednu vrednosnu nit koju prate ili su im lična korist i funkcije na prvom mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
