Foto:beta/ANa SlovićU svakodnevnim burnim događajima u političkom životu ne treba zatvarati oči ni pred nekim stvarima koje su objektivno manje važne. Ali i male stvari čine život.
Ovde bih hteo da ukažem javnosti na lešinarsko ponašanje taksista u strogom centru Beograda koje nanosi ne samo materijalnu štetu pojedincima već škodi ugledu našeg glavnog grada.
Primetio sam i sam nekoliko puta da taksisti na stanici koja se nalazi na Terazijama sa one strane gde je hotel Balkan, ne žele da voze putnike ukoliko vide da su iz Beograda već svoje žrtve vrebaju najčešće među strancima ili ljudima koji su doputovali iz drugih gradova Srbije.
Par puta mi se desilo da sam morao ići od jednog do drugog u koloni od njih desetak da moljakam za vožnju i svaki me je najpre ispitao dokle idem da bi mi servirao isti izgovor kako tobože ima rezervisanu vožnju nekog stranca iz obližnjih hotela pa zato ne može da me preveze.
Posumnjavši, raspitao sam se kod drugih taksista koji su mi rekli da je to njihova taktika, neće da voze „sitnu boraniju“ već čekaju žrtvu koju će „odrati“.
Odbiju deset običnih mušterija koje ne bi mogli da varaju i koje bi morali da voze na taksimetar da bi dočekali mastan zalogaj nekog stranca kome će naplatiti i po pedeset evra za vožnju koja bi koštala hiljadu dinara.
To je njihova lešinarska logika: bolje da se izležavam i sačekam jednoga koga ću odrati pa da odem na spavanje nego da vozim ceo dan po gradu. Koliko ovo ostavlja mučan utisak na brojne goste Beograda može se pretpostaviti, ovakvo ucenjivanje i nepošteno ponašanje.
Ko je uopšte dao dozvole takvima da budu na najprometnijem mestu u gradu? Tu bi trebalo da dobiju dozvolu za rad najkulturniji i najbolji taksisti, oni koji obavezno govore engleski i ruski.
Velika većina beogradskih taksista drži se elementarnog poštenja i nema razloga da se derikožama daje suvi centar grada za njihovo pljačkanje kojim nas brukaju pred svetom.
Jer, mnogi od onih koji su opljačkani pre ili kasnije saznaju koliko stvarno košta vožnja koju su preplatili. Šta će stranci da govore poznanicima kad se vrate u svoje zemlje?
Šta će pojedini da napišu u novinama?
Kakvu preporuku za Beograd i Srbiju? Zar to ne učvršćuje jednu negativnu sliku koja već postoji o nama kao „Balkancima“?
Zašto inspekcijske službe ne bi pokažnjavale za primer takve?!
Autor je književnik
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
