U Jasenovac se ne ide radi političkog rejtinga 1Foto: Freepik

Odlazak na sahrane i groblje radi se bez pompe. Tamo se tuguje za pokojnicima. Nažalost, i taj običaj se kvari poslednjih decenija pa često predstavlja sprdnju.

Nisam podržavao politiku Borisa Tadića ni onda ni danas. Njegov odlazak sa majkom (devojačko Kićanović) na Jadovno (26. jun 2011), na Velebit naveo me je na zaključak da je saznao za sudbinu svoga dede Strahinje Kićanovića i dedinog brata Miloša, rodom iz jednog sela pored Bijeljine.

Elem, prema svedočenjima nekolicine Bijeljinaca koji su 1. avgusta 1941. uhapšeni sa Kićanovićima, grupa je deportovana vozom do Gospića. Nekolicina je ubijena na Velebitu, na nekom od stratišta, a među njima bili su i braća Kićanovići. Ostali Bijeljinci su, posle intervencije Italijana da ustaški logori moraju biti zatvoreni, bili sprovedeni ka Jasenovcu. Krajem marta 1942. godine braća Drago i Savo Hadži Čolakovići (treći je Rodoljub, jedan od komunističkih prvaka) oslobođeni su iz Jasenovca i prebačeni u Srbiju.

Oslobađanje je pokrenuo Bogdan Rašković, u jednom od svojih putovanja po Nezavisnoj Državi Hrvatskoj radi spašavanja Srba. Rašković je o svemu izvestio Milana Nedića a ovaj visoke nemačke oficire pa je spašavanje srećno okončano. Hadži Čolakovići su, po ustaljenoj proceduri, dali svoje iskaze u Komesarijatu za preseljenike i izbeglice. Uzgred, svedočenja jasenovačkih zatočenika objavljena su pod naslovom: Jasenovački logor – Saslušanja srpskih izbeglica, Beograd, 2020.

Arhivska građa nastala tokom rada Komesarijata za preseljenike i izbeglice danas se čuva u Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije, Vojnom arhivu i Srpskoj patrijaršiji. Najvrednija dokumenta čuvaju se u obaveštajnim službama i ona nisu dostupna istraživačima.

U dostupnom građi mogu se pronaći i svedočenja žitelja sela Čipuljića kod Bugojna. Sačuvano je nekoliko iskaza stradalnika sa prezimenom Vučić. U jednom se pominje i izvesni Anđelko Vučić, trgovac. Svedok je naveo činjenice o hapšenju uglednih i bogatijih Srba i poneka saznanja o njihovim sudbinama. Tako je za Anđelka Vučića naveo dve pretpostavke: prva, ubijen je negde u ili oko Gospića, i druga, deportovan je u Nemačku i odatle se javio rođacima!

Aleksandar Vučić pripadao je onoj političkoj opciji poznatoj po planovima o stvaranju Velike Srbije sa zapadnom granicom Karlobag-Karlovac-Virovitica. Pretpostavljam da ga nije previše interesovala sudbina Anđelka Vučića pa nikada nije pominjao ni Jadovno kao deo Velike Srbije. Ne znam da li je ikada pomišljao da ode na Velebit. Kažu mi prijatelji da za tako nešto on nije imao hrabrosti.

Ovih dana kada sve više tone u vir koji sam stvara pokušava da još jednom obmane prostu pučinu: želeo je da ode u Jasenovac! Čak je ustvrdio da nijedan predsednik Srbije nije tamo bio. Bila je to samo još jedna neistina koju je izrekao: u Jasenovcu je bio Boris Tadić, doduše ne na način kako je to zamislio Vučić.

Aleksandar Vučić bio je pre pet-šest godina sa Miloradom Dodikom u Donjoj Gradini, jasenovačkom stratištu i grobištu s druge strane reke Save! Njihov politički miting održan je u sumrak jer im niko nije rekao da se na groblje ne ide u to vreme niti se aplaudira.

Dodik je bio u Jasenovcu.

Vučić je, navodno, hteo da iz Donje Gradine pređe u Jasenovac a potom ode u Pakrac. Ali, eto, Hrvati mu ne dozvoljavaju!

Na stranu diplomatija i protokoli, u pitanju je nešto sasvim drugo: previše je problema u državi Srbiji koje su stvorili oni koji su na vrhu. A račun na naplatu polako stiže!

Marketinški magovi kažu da znaju način kako da zabave puk: Hajde sada malo o Jasenovcu….

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.