Foto FoNet Milica VučkovićNajveličanstvenija tekovina studentskih protesta u proteklih šesnaest meseci je upravo to zajedništvo lišeno svih mogućih podela po nacionalnoj, verskoj, etničkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. Čista građanska opcija i borba za slobodu i jednakost iznedrila je nešto što Srbija nije imala gotovo nikada u svojoj istoriji. Takozvana generacija Z je zarotirala novi modus vivendi i beskompromisno pokazala put kako hoće da živi i kuda i kako Srbija mora da ide.
Ceo slobodarski svet je konačno, zahvaljujući mladima Srbije, počeo da obraća pažnju na dešavanja u našoj zemlji jer je zapad odavno stvorio predrasudu da smo mi jedan hegemonistički – prošovinistički narod koji je sam sebe proglasio nebeskim. Razumljivo! Takva se politika vodila u Srbiji još od Memoranduma SANU i raspada Jugoslavije kada se proklamovala ideja o velikoj Srbiji i narodu koji mora biti glavni stožer na celom Balkanskom poluostrvu.
Nedavna istorija, koja nas je, opštom nesrećom zadesila, upravo to i potvrđuje i nema se tu šta dodati, niti oduzeti.
Naravno, teško je to sam sebi priznati. No, upravo su mladi Srbije, studenti i građanstvo koje je bilo zbog državne politike bačeno u zapećak, pokazali da je Srbija sasvim nešto drugo, da Srbija ima lepotu i pritajenu eruptivnu snagu za one sistemske vrednosti u kojima živi sav normalan svet.
Sve ove činjenice koje navodim su Vučića bacile u totalnu konsternaciju i prvih meseci bio je totalno izgubljen, kako politički tako i mentalno. S obzirom na činjenicu da smo se svi mi koji podržavamo studente prilično uljuljkali prepuštajući omladini da sama reši ono što mi nismo mogli, Vučić se koliko – toliko konsolidovao i zajedno sa „službom“ krenuo u razbijanje celog tog studentskog, a pomalo i našeg – građanskog, pokreta na vrlo perfidan način uz vidljivu demonstraciju sile. Zastrašivanje batinama, hapšenjima, pretnjama i zatvorima – to je jedan nivo, a drugi je onaj mnogo perfidniji, a to je ubacivanje radikalsko-desničarskih elemenata među studente i u Zborove širom Srbije. Po svaku cenu treba razbiti jedinstvo po verskoj i nacionalnoj osnovi i tu ubaciti klicu razjedinjavanja veličanstvene celine koja je polako postajala srpski cunami.
Etnofiletizam se volšebno pojavio na studentskim protestima sa sve barjacima, krstovima i govorima instrumentalizovanih pojedinaca koji su potpuno zbunili sve ostale verske i nacionalne zajednice u Srbiji, te izazvali pozornost, pa bogami i revolt, u tim manjinskim nacionalnim zajednicama što je u prvi mah napravilo problem. To je sve dovelo do tačke kada je postojala opasnost da svaka verska i nacionalna zajednica tera svoju priču sama za sebe. Zver kada oseti krv ona još brutalnije i svirepije napada, tako je i vlast oštro krenula prema Bošnjacima, Mađarima i Rusinima pod izgovorom da su separatisti, izdajnici i šovinisti.
Najžešći poligon bio je upravo u Novom Pazaru gde je trebalo rasturiti tamošnji univerzitet sa kog su studenti isključivo muslimanske veroispovesti bili hapšeni, procesuirani i protiv kojih se i danas vodi postupak pred sudom u Novom Pazaru. Od četrnaestoro studenata samo jedna devojka je Srpkinja koja se u onom opštem metežu i batinjanju ispred DUNP-a našla u tom histeričnom ludilu batinaša dovedenih u Novi Pazar da naprave krvoproliće.
Dvesta studenata tog univerziteta je isterano i zabranjeno im je školovanje, a više od trideset profesora i nastavnog osoblja dobilo je otkaz. Na sreću taj plan nije uspeo, a ni Bošnjaci, kao ni građanska Srbija, se nisu upecali na takav zločinački projekat srpske vladajuće nomenklature.
Vučić kada je video da je vrag odneo šalu počeo je šizofreno politički da pegla odnose između Srba i Bošnjaka u Srbiji teatralno primajući Islama Mahačeva, MMA borca, pred kamerama u svoju carsku palatu, potom brže – bolje odlazi u posetu kod Erdogana iako je pre toga sam vrlo otvoreno huškao svoje pristalice na Bošnjake javno govoreći da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu. U panici za sopstvenu fotelju odjednom Erdogan ponovo postaje „stari prijatelj“ koji svakako jedini, najozbiljnije, može da mu podigne rejting među bošnjačkom populacijom u Srbiji.
Bošnjaci su prepoznali ovaj manevar „gospode“ koja vlada Srbijom i napisali su otvoreno pismo Erdoganu u kom, parafraziraću kroz metaforu, kažu „Erdogane ne veruj Danajcima ni kada darove nose“. U pismu novopazarskog Zbora Erdoganu između ostalog stoji: „Dok se u zvaničnim protokolima govori o partnerstvu, mi u Novom Pazaru i Sandžaku svedočimo surovijoj realnosti: decenijskom ekonomskom gušenju, represiji nad omladinom i naukom, bezbednosnim pritiscima i vređanjem svetinja, kao i sistemsko sejanje podela…“.
Sve ovo pokazuje da očiti problem postoji, a Vučićeva poseta Erdoganu uopšte nije razuverila nikoga u Srbiji da će on suštinski promeniti ćurak, što se videlo i dodeljivanjem ordenja za Dan državnosti i sve glasnijih etnofiletističkih i desničarskih govorancija raznih „stručnjaka“ na režimskim televizijama.
No, na sve to, studenti i građani Srbije su pokazali jedinstvo i odbijanje podela polako eliminišući te takozvane desne elemente iz svojih redova. Nahuškana netrpeljivost i neki novi ratovi ne dolaze u obzir jer to nikome dobro doneti neće.
Mesec Ramazana je počeo i jeste pomalo tužno sve ovo, ali je sreća da i u SPC duvaju i neki drugi duhovni vetrovi koji potvrđuju stav većine građana Srbije, a pre svega studenata, da radikalsko-desničarskoj aždaji fašisoidno-mafijaškog karaktera na vlasti, moramo konačno stati na rep i baciti je na đubrište istorije.
Verujmo mladima i sami sebi da imamo itekako snage da celu ovu agoniju nakon četrnaest godina mučenja privedemo kraju.
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
