Foto: Pixabay/Counselling; Privatna arhivaDeca su nam takva kakvi smo mi. Ni bolja, ni gora od nas. Zapustili smo ih i obučili da se „snalaze“, nekada sami kako znaju i umeju, a nekada im svesrdno pomažemo sopstvenim ponašanjem i hrabrenjima da budu i gora od nas.
Jer vreme je danas u Srbiji takvo – skupo i agresivno, bez osećaja za druge, bez etičkih vrednosti.
Deca se, bez obzira na pol i uzrast, socijalne karakteristike njihovih porodica, međusobno fizički obračunavaju u školama, na ulici, gde god stignu. Nasrću na profesore i roditelje. U Loznici je mesecima učenik četvrtog razreda osnovne škole strah i trepet po đake i roditelje. U Trsteniku su đaci ponizili profesorku izmakavši joj stolicu…
Poslednji slučaj vršnjačkog nasilja u osnovnoj školi u Užicu je zgrozio javnost, kada su, prema nezvaničnim saznanjima, 23. februara ove godine, dvojica učenika osmog razreda seksualno zlostavljali/uznemiravali svog vršnjaka.
Saterali su ga u ćošak školske svlačionice, naterali ga da skine odeću i pored njegovog opiranja navodno ga „dodirivali“. Nikome od nekoliko prisutnih učenika nije palo na pamet da pozove nastavnike ili nekoga od školskog osoblja. Žrtvi nije imao ko da pomogne. Umesto pomoći, povadili su mobilne telefone i sve to snimili. Biće popularni.
I svi smo, ponovo, zgroženi i nasilnicima i snimačima nasilja. I svi su sve, ponovo, preduzeli, od „osude nasilja“ do „propisanih mera“. Međutim, u toj licemernoj birokratizaciji, sklonoj zataškavanju nasilja i gledanju kroz prste „nestašnoj dečici“ uticajnih roditelja, izgubilo se dete.
Upravo to dete ima roditelje koji dirinče ceo dan, da bi mu kupili knjige i patike, a uveče, porodično, gledaju agresivne nastupe predsednika države i njegovih „batica“, kako se svađaju sa nama, podstiču nas da se „hvatamo za grla“, osuđuju nas i prete nam samo zato što drugačije mislimo. U pauzama te agresije emituju se prizori tuča, jauka, kriminala, seksa… Da se dete pripremi za nastavak „obuke“ o odnosima prema drugima i drugačijima.
Vidi dete i to da je njegovom komšiji baš dobro krenulo. Raspitalo se i saznalo da komšija nema diplomu ili ima njen falsifikat, ali je „uspešan“ jer ima neku partijsku knjižicu. Vidi i „gospodu“ ubice, meljače ljudskih leševa, korupciju, plantaže marihuane, starlete… Vidi dete u čijem je društvu i predsednikovo „dete“. I pomisli dete – što i ja ne bih koristio pesnice i „boksere“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
