Vanredno stanje ili sanitarna hitnost 1Foto: Miroslav Dragojević

U ovim izrazito nepovoljnim, pa i katastrofalnim zdravstvenim prilikama, bilo bi uputno upoznati se s francuskim pravnim odgovorom na tekuću pandemiju. Inače, celina kategorije neredovnih, specijalnih situacija u važećem francuskom pravu i sudskoj praksi obeležava se kao „izuzetne okolnosti“: circonstanse exceptionnelle za čije je početno uobličavanje zaslužan najviši francuski upravni sud, Državni Savet (Conseil d?Etat).

A te „izuzetne okolnosti“ su:

1) Vanredno stanje, koje proglašava predsednik Republike, pri čemu su njegova ovlašćenja u tom razdoblju vanserijski široka i neodređena;

2) Opsadno stanje (l?état de sičge) – koje po Ustavu proglašava Ministarski savet/Vlada, i za koje je karakteristično prenošenje snažnih civilnih ingerencija na vojne upravne i sudske organe;

3) Stanje hitnosti (l?état d ?urgence), uređeno jednim opštim zakonom (broj 2015-1501) od 20. novembra 2015. koji produžava i čini delotvornijom primenu Zakona (broj 55-385) od 3. aprila 1955. godine. Nedavno je izglasan i poseban Zakon (broj 2020-290 od 23. marta 2020) o sanitarnom hitnom stanju – l?état d ?urgence sanitaire, „radi suočavanja sa epidemijom kovid 19“. Tô specijalno stanje hitnosti je, u najkraćem, tema ovoga članaka.

Zakon iz 2015. godine o hitnim stanjima – koji donet u periodu naglog rasta terorizma u Francuskoj – pooštrava regulativu istovrsnog zakona iz 1955. Trajanje hitnog stanja se produžava na tri meseca.

Nacionalna skupština i Senat moraju odmah da budu obavešteni o merama koje Ministarski savet u tom razdoblju preduzima i mogu da traže dodatna obaveštenja u okviru kontrole i vrednovanja postupanja izvršne vlasti.

Pojačavaju se postojeća, ali i predviđaju nova ovlašćenja policije, posebno u u odnosu na lica sa određenim prebivalištem, odnosno koja borave na određenim adresama: periodično javljanje policijskim vlastima, provera pasoša i drugih identitetskih dokumenata, mobilni elektronski nadzor za lica koja su bila osuđena za terorističke akte na 10 godina zatvora ili više a budu puštena na slobodu posle izdržanih najmanje osam godina, naređenje o predaji oružja i municije od strane određenih kategorija lica i drugo.

Zakon iz 2020. uređuje stanje sanitarne hitnosti, suprotstavljanje ozbiljnoj sanitarnoj krizi koja je zadesila i Francusku. On unekoliko menja Zakonik koji se tiče javnog zdravlja.

Stanje sanitarne hitnosti se propisuje za celinu ili deo teritorije Francuske, uključujući prekomorske zemlje – „u slučaju sanitarnih katastrofa koje, svojom prirodom i ozbljnošću, dovode u opasnost nacionalno zdravlje“. Stanje sanitarne nužde se objavljuje dekretom Ministarskog saveta, polazeći od izveštaja ministra zdravlja.

O svemu preduzetom bivaju odmah upoznati Nacionalna skupština i Senat. Produženje sanitarnog kriznog stanja za više od mesec dana mora da bude zakonski potvrđeno, a na osnovu prethodnog mišljenja merodavnog naučnog komiteta.

Zakon predviđa da premijer posebnim sprovedbenim dekretom, na podlozi pisanog stava resornog ministra – isključivo u svrhu zaštite javnog zdravlja – može izreći: zabranu kretanja građana, pešice ili vozilima na tačno određenim mestima i u precizno navedenoj satnici  – ne i apsolutnu (sic!), zabranu javnog okupljanja, zabranu napuštanja stana – osim za zadovoljavanje porodičnih i zdravstvenih potreba, karantinske mere – osobitio za osetljive osobe i one izložene zarazi, obezbeđivanje potrebnih lekova pacijentima, kontrolu cena određenih proizvoda, stavljanja na raspolaganje dobara i usluga neophodnih u suočavanju s zdravstvenom nedaćom, zatvaranje određenih javnih ustanova, odgovarajuće nužne i hitne ekonomske mere, posebno u pogledu onih preduzetnika i privrednih društava oštećenih za vreme sanitarne krize, odlaganje drugog kruga lokalnih izbora, itd. Zakon takođe propisuje da resorni ministar može – i posle završetka stanja sanitarne hitnosti – preduzete iste mere da bi trajno obezbedio uspostavljenu normalnu sanitarnu situaciju.

Ukratko: Francuska danas nije u vanrednom stanju u smislu njenog ustava, pošto je daleko preovlađujući politički i pravnički stav bio da – u konkretnom slučaju – nisu ispunjene krajnje stroge kumulativne ustavne pretpostavke za njegovo proglašenje.

Naime – upadljivo rigidnije i preciznije od njegovog srpskog parnjaka (član 200 stav 1 Ustava Srbije) – član 16 Ustava Francuske veli: „Kada institucije Republike, nezavisnost zemlje, integritet njene teritorije ili izvršenje međunarodnih obaveza budu ugroženi na težak i neoposredan način, a redovno funkcionisanje ustavnih vlasti bude prekinuto, predsednik Republike posle službenog konsultovanja s prvim ministrom, predsednicima domova, kao i Ustavnim savetom, preduzima mere koje ovakve okolnosti iziskuju“ (stav 1). Tako nešto se u Francuskoj, kao posledica zaraze kovid 19, ipak nije desilo.

 Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

close
Vanredno stanje ili sanitarna hitnost 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.