Vidimo se na ulici ovih dana, čekajući izbore

Ne znam da li je to stvar mentaliteta ili nekakvog kulturno-istorijskog iskustva koje je u uzročno-posledičnim relacijama, ili se možda radi o nametnutom narativu političko-vlastoljubivih elita koje sebi uvek pripremaju scenografiju za svoje spasiteljske uloge. Lažne, kao što su i oni lažni. Pa ti, brajko, budi optimista i još probaj da živiš u skladu sa moralnim načelima ljudi dobre volje i poštenja.

Ipak, društveni procesi u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a u 2025. posebno, probudili su nadu i podstakli veru kod ljudi u mogućnost dostojanstvenog pogleda u ogledalo. Apatičnost ili gubitak energije probuđenog društva, zbog čega mnogi strepe, nisu realni u već poodmaklom društvenom procesu oslobađanja od straha i ponovnog osvajanja društvenog prostora aktivnim delovanjem.

Pokazali su to i izbori u deset opština i gradova u Srbiji. Videli smo veliku izlaznost, pad podrške Aleksandru Vučiću i koaliciji svih partija propasti Srbije (PPS) u proseku od 12-13 odsto, što je veoma ohrabrujuće ukoliko je to tako i na republičkom nivou. Koalicija za propast Srbije, uz sve resurse kojima je pokušala da obeshrabri građane, nije uspela.

Pokazali su ovi izbori da energija promena nije okrnjena i da je spremnost studenata i građana da se suprotstave i izbornom inženjeringu i projektovanom nasilju izuzetna. I to je jedna od veoma značajnih tekovina procesa koji su inicirali studenti, a potom im se priključili građani. Ovo je u poslednjih 35 godina prvi put da je vrlo jasno došlo do aktiviranja srednje klase srpskog društva, što značajno povećava demokratski kapacitet i spremnost društva da se za demokratski sistem izbori iznutra i bazično.

U prilog ovome navešću i nekoliko događaja iz skorije prošlosti koji su taj proces demokratije, koju društvo razume kao potrebu, začeli, a imali su i rezultat koji nije lako prenebregnuti.

Radi se, naime, o protestima protiv projekta „Jadar“ i „Rio Tinta“, prvo u organizaciji pokreta „Kreni-promeni“, kojima se projekat na tren prekinuo, a potom i o masovnim protestima u organizaciji ekoloških udruženja i organizacija Srbije, uz veliki napor i angažovanje nekoliko hrabrih ljudi iz centra problema – Gornjih Nedeljica.

Masovni protesti građana Srbije urodili su plodom i trenutno je projekat zaustavljen, što je veliki uspeh građana koji su iz uloge pasivnog posmatrača napokon pokazali da žele da uzmu učešće u odlukama koje ih se tiču. Masovni protesti su se desili u gotovo svim gradovima, uključujući tu i manje sredine. A ima i jedna važna stvar koja se desila – povezali su se i izmešali u svojoj volji ljudi koji ne pripadaju istim društvenim strukturama i otkrili se međusobno kao ljudi pre svega.

Važno je saznanje da se o stvarima od javnog značaja svi pitaju i da su svi važni. Sledeći događaj kojim su građani pokazali snagu demokratskog društva jeste sprečavanje rušenja Generalštaba i Beogradskog sajma. Neuspeh u odbrani starog mosta ne umanjuje ove važne uspehe demokratskih snaga u društvu.

Negativne, ali očigledno neizbežne posledice jesu jačanje represije Koalicije za propast Srbije i predsednika prema sopstvenim glasačima, čime pokazuju slabost, što, naravno, ne treba niti može utešiti razbijene glave. I dok pišem ove redove, stiže vest o upadu policije u Rektorat Beogradskog univerziteta. Nervoza vlasti je očigledno u porastu, jer je jasno da za mirnu i odlučnu upornost studenata i građana nema rešenja. A ono što vođa svojih glasača na poziciji predsednika države usput radi, a da toga nije svestan ili ne ume drugačije, jeste da će na kraju svima biti muka – i nama kojima je muka već godinama, ali i njima koji moraju biti 24 sata u funkciji održanja vlastodršca.

Nije to „Mučnina“ Sartrova, već balkanska muka i mešavina primitivizma, lažnih lojalnosti i pokvarenosti raznih fela. Nisu tako mislili kada su dali ona babina dva dinara da uđu u kolo. Vidimo se na ulici ovih dana, čekajući izbore.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.