Vladeta je valjano predsedavao

Izlaganje je zaključio porukom da bez poštenih izbora Srbija ne može biti srećna i poštena zemlja. A da bi takva bila, potrebno je još: da Radio-televizija Srbije i čitav nacionalni medijski prostor bude svima dostupan, da rezultate izbora objavljuje izborna komisija a ne lider vladajuće stranke, da volja tog lidera ne bude iznad Ustava i da svemu tome ne povlađuje pravosuđe.

Većina opozicionih poslanika i demokratske javnosti pružila je Vladeti podršku i uputila mu pohvale. Ali, bilo je i onih koji se nisu slagali sa onim što je učinio: Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, izjavio je da je političkim govorom zloupotrebio položaj predsedavajućeg, koji mu je obezbedila krštenica.

Milica Đorđević Stamenkovski, šefica poslaničke grupe Zavetnika, pripisala mu je zloupotrebu Skupštine. Miloš Jovanović, presednik Nove Demokratske stranke Srbije, potvrdio je tačnost svega što je Vladeta rekao, ali smatra da je funkciju predsedavajućeg ipak zloupotrebio, jer nije bilo ni vreme ni mesto da se to kaže.

Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, smatra da je uloga predsedavajućeg tehničko-ceremonijalna koja ne podrazumeva slobodu političkog delovanja, pa pošto takvo delovanje predstavlja uzurpaciju poverene uloge, Vladetino izlaganje nema potporu u ustavnom okviru, a nije ni legitimno.

Osporavajuća reagovanja privlače pažnju, ali su neosnovana.

Prema članu 101 Ustava, konstitutivna sednica Narodne skupštine se održava da mandat prethodnom sazivu prestane a novom sazivu otpočne. Prema stavu 4 ovog člana, novi saziv se konstituiše potvrđivanjem mandata dve trećine novoizabranih poslanika.

Prema stavu 6 ovog člana, potvrđivanjem mandata novoizabranim poslanicima prestaje mandat poslanicima prethodnog saziva. Iz rečenog proizlazi da su se Vladetine reči odnosile na poslanike prethodnog saziva, jer su samo oni bili u mandatu. A čim im je prestao uspostavljanjem novog saziva, novoizabrani predsednik Narodne skupštine preuzeo je i rukovođenje sednici.

U ovako uređenoj konstitutivnoj sednici, Vladeta je stav o radu prethodnog skupštinskog saziva mogao izneti, jer Ustav u članu 43 stav 1 jemči slobodu uverenja, a u članu 46 stav 1 slobodu mišljenja i izražavanja. Zato se njegovo izlaganje ne može tretirati ni kao zloupotreba funkcije, ni kao zloupotreba Skupštine, ni kao prekoračenje ustavnog okvira.

Što se legitimiteta tiče, Vladeta je već bio u statusu izabranog predstavnika (ujedinjenih) građana koji su, po članu 2 stav 2 Ustava, nosioci državnog suvereniteta, pa nije morao da sačeka potvrđivanje poslaničkog mandata. Kapacitet doktora nauka, dugogodišnji staž univerzitetskog profesora i iskustvo uglednog ambasadora osposobili su ga da govori kratko, jasno, pristojno, časno i nadahnuto, što jeste dostojno najvišeg predstavničkog tela zemlje i standardima legitimiteta.

To se, nažalost, ne može reći za predsednika Narodne skupštine u tek započetom mandatu. Iako je korektna saradnja sa opozicionim poslanicima pri izboru potpredsednika i šefova poslaničkih grupa izgledala kao najava promene njegovog nepriličnog ponašanja, on je u ranijem maniru najavio da će parlament nastaviti da vodi „pobedničku politiku Aleksandra Vučića“, predsednika Republike i Srpske napredne stranke. Po članu 5 stav 4 Ustava, politička stranka ne može da vrši vlast niti da je potčini sebi, pa stoga funkcionisanje zakonodavne vlasti nije moguće podrediti stranačkim interesima.

Tim više što sadašnji saziv parlamenta, za razliku od prethodnog, ima opoziciju u trećini ukupnog broja poslanika, a ona se protivi da bilo koja politička stranka privatizuje Ustavom utvrđenu nadležnost Narodne skupštine. Pošto po članu 123 stav 1 Ustav, politiku Srbije utvrđuje i vodi vlada, nju ne može ni utvrđivati ni voditi Aleksandar Vučić.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.