Vučić i ja, ćeraćemo se još

Subvencije su se odnosile na grejanje, hladnu vodu, kanalizaciju, iznošenje smeća, osiguranje stana i neživotno osiguranje; sve po 50 odsto.

U poslednjem mesecu važenja odluke – mart 2014. g. – ukupan račun Infostana mi je iznosio 11.224,-RSD a subvencija 6.332,-RSD, zaista značajno. Meni ostalo da platim 4.892,-RSD. Već sledećeg meseca odluka je promenjena – Vučić i njegova ekipa stupili na scenu – a elementi subvencionisanih cena su zakukuljeni i zamumuljeni tako da ih je teško i objasniti a kamoli razumeti.

Sve subvencije su smanjene sa 50 na 30 odsto, a rezultat te reforme bio je račun za april 2014. g. u iznosu od 12.374,-RSD, subvencija 2.932,-RSD a na moju grbaču 9.443,-RSD.

Preguram ja tako nekoliko meseci kad od Vučića stiže ferman o novom nametu, kaže oporezovaće sve „bogate“ penzionere da državu spasi bankrota. Odmah mu napišem podugačko pismo sa molbom da ne prisvaja moju imovinu i pitanjem šta da radim ako on proceni da je meni moj stan prevelik a bacio je oko na jednu od pripadajućih soba.

Odgovor sam, kao i ostali „bogati“ penzioneri, dobio iste jeseni u vidu pljačkaškog zakona a iznos otet od penzije bio je 12.096,74RSD. Otimačina je trajala do septembra 2018. g. kada je Vučić od moje imovine oteo 14.475,09RSD a moje imovinsko stanje ukupno oštetio za 630.859,76RSD. Koliko je od „bogatih“ penzionera tim neustavnim zakonom ukupno oteto nikada nismo saznali a pogotovo ne gde su te pare otišle. U ovoj nečasnoj raboti imao je zdušnu podršku svojih poslanika-poslušnika koji su za neustavni zakon glasali na zvonce, podršku svog političkog oca kao predsednika republike koji je potpisao proglašenje zakona i na kraju spas mu je obezbedila nepokolebljiva odlučnost Ustavnog suda da se ne meša u svoj posao ni do dana današnjega.

Svojom reformom penzijskog sistema Vučić je ukinuo redovno aprilsko i oktobarsko usklađivanje penzija u iznosu od 1,5 odsto propisano zakonom. Pljačka penzionera nije reforma – ničega pa ni Fonda PIO.

Posebno ima pik na vojna lica penzionisana pre 1. 1.2008. g. kojima nije priznato vanredno usklađivanje penzija u iznosu 11,06 odsto iz januara te godine. Tim povodom u Skupštini je rekao: „Dugujemo vojnim penzionerima trista miliona, ali rešićemo to sa sto četrdeset.“ Znači, opet više od pola onoga što pripada meni prisvaja sebi! Da zaista ne podnosi vojne penzionere dokazao je oktobra 2015. g. donošenjem Zaključka Vlade kojim određuje da im se prizna uvećanje 11,06 odsto, ali da bude umanjeno za uvećanje 4,21 odsto koje su oni ostvarili tokom 2007. g. po sasvim drugom osnovu i isto primali sve do primene Vučićeve samovolje. Svojim Zaključkom pogazio je Ustav RS, nekoliko zakona i nekoliko odluka Ustavnog suda. To je pravi Vučić, samovoljan i bahat i veliki ljubitelj novca, posebno tuđeg. Ko je meni kriv što sam penziju ostvario službom u vojsci koja Vučiću nije bila po volji!

Moju priču bi trebalo umnožiti u nekoliko stotina hiljada primeraka i poslati Vučiću ne bi li sagledao rezultate i efekte svojih reformi. Ja ih svakodnevno trpim i siguran sam da nisam jedini.

Treba biti mnogo drzak pa mi ponuditi tamo neke vitamine i minerale kao da sam podetinjio pa treba tome da se obradujem kao dete sitnim bombonama. Toliko nisam pao – ćeraćemo se još!

Autor je instruktor letenja u penziji