Zašto Dragan Đilas više nije lopov? 1Muhamed Mulaganović Foto: Privatna arhiva

Za najviše funkcionere SNS Aleksandra Vučića, Anu Brnabić i Sinišu Malog, kontrolisane tabloide i potplaćene televizije sa nacionalnom frekvencijom, Dragan Đilas je dugo bio lopov, Nebojša Zelenović lopuža iz Šapca a Miroslav Aleksić secikesa iz Aleksinca.

Posle neravnopravne predizborne kampanje i feleričnih izbora, pomenuti opozicioni lideri namah su prestaki biti lopovi i lopuže! Čak su postali poželjni sagovornici ljudi na vrhu vlasti, koji su ih pre toga onako besomučno ljagali.

Po merilima koja važe u zemljama na višem civilizacijskom nivou i izgrađenom kulturom dijaloga, čelnici vladajuće SNS bi se morali izviniti Draganu Đilasu i svim drugim političarima, koje su oni i njihovi trabanti dugo neopravdano stavljali na stub srama.

Po svoj prilici oni su zaboravili na činjenicu da bonton i dalje važi. Ako se ne izvinu, onda ne mogu pobeći od optužbe da su upravo oni promoteri provincijalizacije našeg društva. U svim zemljama liberalne demokratije, javne ličnosti koje iznose lažne optužbe snose političke posledice i zakonski odgovaraju. Njima pada politički rejting. Kod nas se skaradno ponašanje političara pravda žarom političke borbe pred izbore a tamo se takva praksa ne prašta i sankcioniše se.

Na početku drugog skupštinskog zasedanja, predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ Milenko Jovanov, postavio je pitanje: „Da li su opozicioni poslanici koji sede preko puta mene, pre nego što su došli u Skupštinu, primili terapiju“. Znači, okarakterisao je svoje kolege poslanike kao bolesnike. Posle ove skandalozne uvrede nisam čuo da je opozicija tražila njegovo izvinjenje. A morala je.

Autor je politikolog iz Nove Varoši

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.