Foto: Shutterstock/librakvPredizborna kampanja se zahuktala, a obećanja o deljenju para stižu sa svih strana računajući da još ima lakovernih koji veruju da negde ima „besplatnog ručka“.
U ovome, naravno, prednjači aktuelna vlast, pa tako posle 20.000 dinara za penzionere, stiže i po 10.000 dinara za korisnike socijalne pomoći, pa 1.000 dinara umanjenje računa za struju za najsiromašnije, pa najave povećanja plata i penzija, da ne pominjemo standardni repertoar vezan za graditeljske poduhvate.
S obzirom na to da je naš bužet u deficitu, svaka dodatna potrošnja se finansira iz zaduživanja i to po prilično visokim kamatnim stopama. Na primer, ovih dana stopa prinosa na dugoročne evroobveznice Srbije dostiže i sedam odsto. Ilustracije radi, kada uzmete kredit na 10 godina sa kamatnom stopom od sedam odsto, na kraju platite kamatu kolika je bila i glavnica.
Ovih dana je i opoziciona SSP izašla sa jednim popularnim predlogom-da se vrate penzije koje se 2014. do 2018. godine smanjene u toku fiskalne konsolidacije. Oni su objavili i onlajn kalkulator na kom penzioneri mogu da izračunaju koliko ih je država zakinula.
Kao što je dobro poznato, 2014. godine su zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija smanjene penzije veće od 25.000 dinara.
Penzioneri tvrde da su na ovaj način oštećeni za oko 840 miliona evra, jer im je država oduzela imovinska prava, što penzije jesu.
Ustavni sud je odbacio tužbu penzonera 2015. godine, a početkom ove godine to je uradio i Evropski sud za ljudska prava.
Odmah se postavilo pitanje odakle više od 800 miliona evra za vraćanje penzija. U SSP kažu da se to može namaći bez zaduživanja, smanjenjem nabavki robe i usluga države koja je u poslednjih 10 godina eksplodirala na više od 200 millijardi dinara, za 163 milijarde više nego 2012. godine. A napominju i da se ogroman novac troši na infrastrukturne projekte bez tendera sa „naduvanim troškovima“.
Dakle, imamo vlast koja pred izbore deli obećanja i pare šakom i kapom. Imamo i opoziciju koja obećava davanje ogromnog novca iako su sudovi presudili da država to ne mora da uradi.
Međutim, slabo ko se brine o tome kako sipanje novca „iz helikoptera“ utiče na inflaciju koja osim Mađarske, u Srbiji najsporije pada u celoj Evropi i još uvek je dvocifrena i dvostruko veća (i više od toga) od proseka EU.
A ta inflacija, pre svega cena hrane, poslednje dve godine satire najviše baš one najsiromašnije. Svako davanje para iz helikoptera brzo pojede rast cena.
Možda deljenje para jeste popularno, ali ljudi treba da znaju da dobijaju svoje pare koje će oni sami vraćati sa kamatom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
