Bezobrazne tarife

Logika ne može da se pronađe, a zdrav razum odbija da poveruje kada uz uplatnicu za, recimo, komunalni dug od 3.000 dinara dobije i račun za izvršitelja na više od 10.000 dinara. Ako je država uvodeći izvršitelje u ovaj sistem imala na umu da građane nauči pameti da joj ne ostaju dužni jer će im se osvetiti, onda je uspela. Jer teško je svariti činjenicu da sa svojih 200 ili 400 evra mesečno morate da dotirate zaradu nekome ko će samo tog meseca zaraditi koliko vi za ceo radni vek.

Osam godina nakon što su izvršitelji uvedeni u sistem, država je rešila da promeni zakon (koji je u skupštinskoj proceduri) i malo rastereti dužnike. Tako im ubuduće za komunalni dug manji od 5.000 evra niko neće moći da oduzme stan, plata neće smeti da im se zaduži više od 50 odsto, a penzija do trećine primanja. Planirane su još neke izmene, ali ni reči o onoj ključnoj – bezobraznim tarifama ove određene, vrlo privilegovane grupe ljudi. Oni će očigledno nastaviti da papreno naplaćuju svaki papir koji vam fotokopiraju i ubiraju nagrade vredne hiljadama evra samo po jednom predmetu.

Nove izmene predviđaju da sami izvršitelji i njihovi srodnici ne mogu da kupe nekretninu dužnika koju prodaju. Zar sada uvode to, posle osam godina? Kada je na hiljade stanova već prodato i kada su se mnogi ti izvršitelji i njihovi rođaci i prijatelji već skućili. Preko grbače nesrećnih dužnika, ali i poverilaca.

Da je država ozbiljno htela da reši „problem“ izvršitelja mogla je to davno da uredi, a ne sada da – kao deo predizborne kampanje – maže oči građanima kozmetičkim izmenama. Lepo je i pohvalno što su se setili dužnika, ako im je to bila namera, ali bahato je i bezobrazno dopustiti jednoj grupi ljudi da se toliko okoristi na račun sirotinje. Iste one koja nije imala ni račun da plati, a kojoj sada skidaju i kožu sa leđa ne bi li nagradili izvršitelje za dobro odrađen posao.