Centralna proslava osam vekova samostalnosti SPC pokazala je da kontraverzna odluka Sinoda o dodeli Ordena Svetog Save Prvog reda predsedniku Srbije Aleksadru Vučiću dovoljna da u zasenak baci i prvog srpskog arhiepiskopa i svetitelja. Sinod je Svetog Savu trampio za novac koji je navodno AV dao za proslavu i jačanje moći male grupe vladika koje misle da se o „beloj pani“ odlučuje na Andrićevom vencu.

Ali, pogrešno je i celu Crkvu koja je, po prirodi stvari, saborni organizam proglasiti Vučićevim saučesnikom samo zbog odluke petorice članova Sinoda, čiji je sastav, kako se priča, odredio AV kabinet , ne računajući stalnog predsedavajućeg – patrijarha. Patrijarh je pretekao iz vremena Borisa Tadića, što ne umanjuje njegovu odgovornost prvog među jednakima i predlagača odlikovanja, čije je obrazloženje kao da je preuzeto iz dnevnika TV Pink i AV tabloida.

Činjenice su da je većina vladika bojkotovala dodelu ordena i centralnu proslavu završila u Pećkoj Patrijaršiji dva dana pre kraja programa, u kom su iz istih razloga odbila da učestvuju dvojica viđenih Srba.

Tu su i peticije vernika, protesti opozicionih poslanika. Grupa vladika je, nezadovoljna radom Sinoda poslednjih meseci, što je kulminiralo Vučićevim odlikovanjem, na počeku proslave u Žiči zatražila da se sazove Sabor, koji je u više navrata u poslednjih godinu i po javno pokazao da ne podržava AV politiku na KiM.

Skandalozna centralna proslava 800. godišnjice samostalnosti SPC dobrim delom plod je naopako shvaćene harmonije između manjeg dela episkopata i aktuelnog režima u Srbiji nad kojom, kako mnogi u SPC misle, Sveti Sava danas „gorke suze roni pred prestolom Gospodnjim“.

U toj nakaznoj „simfoniji“ na kratko je profitirao samo AV, čija je imaginarna pobeda od 10:0 na poslednjim parlamentarnim kosovskim izborima zapravo početak predsednikovog kraja, dok će njegovo „kićenje“ ordenom pred kamerama RTS u Centru „Sava“ SPC platiti istorijskim kreditom koji polako ide na doboš. Bahaćenju na vlasti, a pogotovo u Crkvi na duže staze nije pouzdan posao. Čak i u ovakvoj Srbiji narod zna da kod nas i „nad popom ima pop“ ili što bi neke starije vladike rekle „sila Boga ne moli, ali Bog silu ne voli“.

Povezani tekstovi