Čekajući razum 1

Valja dodati i da je među njima malo optimista, a još manje onih koji veruju da će država nekim novim merama i podrškom uspeti da ublaži katastrofu koju očekuju.

Što je imalo da se da, ispucalo se odmah, na prvom talasu i u startu nije obuhvatilo posebne grane, najugroženije u tom početnom udaru, poput turizma, ugostitelja, hotelijera, preduzetnika…

Čak i oni koji su uspeli da iskoriste deo pomoći iz javne kase, strepe od toga šta ih čeka na jesen, a tek početak naredne godine, kada se tradicionalno smanjuje aktivnost, niko još i ne pominje.

U nešto boljoj poziciji je IT sektor, u Srbiji rastuća delatnost sa velikim mogućnostima rada od kuće. Međutim, i ta grana zavisi od stanja ukupne privrede, koja u ovom trenutku ima potrebe za novim softverskim rešenjima kako bi što više poslova prebacila u onlajn sferu.

Ali, pitanje je koliko dugo to može da traje.

Ako su građani suočeni sa verovatnoćom gubitka posla, a jesu, svešće sve svoje potrebe na najosnovnije, hranu, higijenu, lekove.

Delatnostima koje nisu direktno vezane za tu proizvodnju predstoji pad prodaje, prihoda, narudžbina i novih poslova.

A tu se onda zauistavljaju sva ulaganja, sve inovacije poželjne u normalnim okolnostima. Posledice su otpuštanja i zatvaranja firmi i nema grane koju neće pogoditi opšta nadolazeća ekonomska kriza.

Najveći problem je i to što se uzrok – epidemija, ne smiruje.

Naprotiv, izmakla je kontroli jer je vrh države požurio da proglasi pobedu. Međutim, bolest nije izborni proces i rezultati mogu malo i kratko vreme da se štimuju, ali pravo stanje brzo izbija na videlo.

Ipak, poverenje koje je ključno u interakciji naroda i njegove vlasti, pogotovu u tako kriznim vremenima, ne vraća se tako lako.

To znači da ni mere koje čak i struka zatraži, neće više biti lako sprovodive kao u prvom momentu, kada smo svi verovali da je i policijski čas i višednevno zatvaranje strašno, ali neophodno.

Šta god da vlast sada uradi, neće promeniti ovu sliku niti uneti građanima i privrednicima nadu da će uspeti da prebrode ovo stanje.

Kasno je.

Sinergija galopirajuće epidemije korone, protesta, zatvaranja granica, zaustavljenih pogona – uzeće danak.

Većina ekonomista je i prve mere, u koje je državni vrh uneo toliko entuzijazma, ocenjivala kao nedovoljne, neke, poput 100 evra za svakog punoletnog građanina i kao nepotrebne, ali se vlast na to nije osvrtala.

Upozorenja da nas čeka drugi talas već u oktobru ili novembru nisu shvaćena ozbiljno, kao što je olako pre dva meseca proglašeno da smo savladali virus.

U tom međuprostoru od sredine maja do danas, uznapredovao je kovid 19 kao što se dnevno uvećava i lista problema pred privrednicima iz gotovo svih grana. Razumnog odgovora na to još nema.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.