Sada, godinu dana kasnije, stigli smo do cifre od 406 miliona dinara, znači duplo skuplje. Imali smo i doskoro brojku od 360 miliona dinara, koja je kao i uostalom i sam ta projekat – skandalozna.

Obrazloženje za promenu cene „dao“ je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, rekavši da je to „zato što je sada odvojeno, odvojeno je u dve godine. Jedne godine, znači ove godine, kad će da se plati projektovanje, a sledeće godine će se raditi i izrada jarbola“. Nije jasno šta je „pisac“ hteo da kaže, pogotovo ako se uzme u obzir da je izrada projekta donacija firme Energoprojekt.

Ali je svakako jasno da se radi o „izvlačenju novca“ iz budžeta građana. Ali i o čistom populizmu. O jačanju kulta Vučića, kao modernog diktatora. Baš kao što je to slučaj u Severnoj Koreji, čije su vlasti kod mesta Kidžong-Dong podigle 160 metara visok jarbol sa 250 kilograma teškom zastavom. Ali, pazi vraže, taj jarbol nije najveći, no je četvrti na svetu. Prva na listi je Saudijska Arabija, čija se zastava vijori na 170 metara. U Tadžikistanu jarbol je pet metara niži. Sledi Azerbejdžan, koji je svoju zastavu zatalasao na 162. metru, onda Severna Koreja, dok je Turkmenistan svoju zavijorio na 133. metru. Sve demokratska država do demokratske države, kada bismo se šalili.

„Naš“ jarbol će biti za 20 metara niži od zgrade Ušća, za 15 metara od zgrade Geneksa i za 20 metara viši od Beograđanke. Nije jasno kako će predsednik Vučić podneti činjenicu da „naš“ jarbol nije najveći. Od njega smo očekivali da Beograd dobije najveći jarbol na svetu.

Šalu na stranu, šta smo sve mogli sa tim parama koje će biti utrošene na jarbol koji ničemu drugom ne služi sem da veliča lik i delo Aleksandra Vučića i da jača nacionalizam, koji nam ništa dobro ne može doneti? Pa recimo, mogli smo da sagradimo dom za stare, dom zdravlja, nekoliko vrtića, da se srede putevi puni rupa, da se uredi šinski saobraćaj, kanalizacija, koja je katastrofalna u dve trećine Beograda, da se uloži u škole, u Tiršovu, da se podigne dečiji dodatak, da se srede klime u javnom prevozu… Ali dobro, bar će turisti „jedva čekati da se slikaju pored jarbola“ kako jednom reče Siniša Mali. Hoće, ali kada bismo se (opet) šalili.