S druge strane, kosovski premijer Ramuš Haradinaj tvrdi da „nije dobro spominjati podelu, svako ko spominje podelu iz bilo kog razloga, greši, doneće tragediju na Balkan“. Izjave Delavija i Haradinaja deluju na prvi pogled kao „svađa među prijateljima“, ali imajući u vidu dugotrajno savezništvo SAD i Kosova, kao i sklonost balkanskih političara da pripovedaju priče za „unutrašnju upotrebu“, ne treba isključiti mogućnost da će Haradinaj u narednim mesecima „promeniti ploču“.

Opcija rasplitanja „kosovskog čvora“ podelom, koja bi podrazumevala da Beogradu pripadnu sever i manastiri, uveliko se pominje u diplomatskim krugovima. „Probne balone“ na tu temu u više navrata pustio je šef diplomatije Ivica Dačić, a budući da Dačić, uprkos prividnom „soliranju“ u oštrim kritikama na račun Zapada, slovi za zvaničnika duboko odanog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, može se zaključiti da je to ono što Vučić želi i pokušava da izdejstvuje. U međuvremenu, Beograd je pokrenuo „veliku diplomatsku ofanzivu“, koja znači lobiranje kod što većeg broja zemalja da povuku priznanje Kosova, kako bi se ojačale pozicije pred narednu fazu briselskih pregovora, koja bi trebalo da počne od jeseni, novim sastancima Vučića sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u sedištu Evropske unije, i dalje pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, ali uz veće angažovanje i drugih „igrača“, poput Angeline Ajhorst.

Mada su i Beograd i Priština u nezavidnoj situaciji, stiče se utisak da su Tači i Haradinaj trenutno na „većim mukama“ od Vučića i Dačića. Dok predsednik i ministar spoljnih poslova Srbije vešto i istrajno pripremaju javnost za „bolno rešenje“ u kojem će „svaka od strana nešto izgubiti“, prištinski zvaničnici, pritisnuti upornim žalbama opozicije da „Kosovo ništa nije dobilo u dosadašnjim pregovorima sa Srbijom“, nastavljaju da daju trijumfalne izjave da se državnost Kosova ne dovodi u pitanje. Šta se desiti „na kraju dana“ ostaje da vidimo, ali kako stvari stoje, svima je u interesu da se problem Kosova konačno reši u kraćem periodu, po mogućstvu do proleća naredne godine. U suprotnom, i Beograd i Priština ostaće zaglavljeni u prošlosti, a EU, kao posrednica u pregovorima, smatraće se, takođe, gubitnicom.