Foto: FoNet/Milica Vučković
Rastegavši linije fronta od šnite parizera i podriguše salame do EU, Birisela i Kurtija, predsednik Vučić u trenucima predaha ne dangubi. Ma, kakvi. Umesto pauze za kafu i topli obrok, on stiže, onako buy the way, poput velikana detektivskih romana Šerloka Holmsa, Poaroa ili gospođice Marpl da razreši i po neki (ne)pokušaj ubistva.
Za njegove kapacitete i svetonazore to nije ništa nesvakidašnje, čudno i strano, a, uvek može, vickast i duhovit kakav jeste i na sopstveni račun da za par godinica izjavi, obrnuto od Savamale – koja je budala rekla da napad na Voštinića nije pokušaj ubistva. Može mu se.
Osetno naivniji i nesikusniji udareni (bukvalno, kolima) Predrag Voštinić pita se odakle predsedniku Vučiću podaci iz istrage koja nije ni završena.
E. moj Voštiniću – ima se, može se… Seti se parizera, majoneza, šampona za bebe ili dva minuta snimka sa auto-puta…
Vlast i predsednika Vučića ne deranžira ni činjenica da su Voštinića, aktivistu kraljevačkog Lokalnog fronta, dok je vozio bicikli udarili automobilom pitomci Policijske akademje.
Ma, jok. Intenzivna istraga je stigla da pokaže da su „malo popili”. Srbija se, stara je istina, nikada ne solidariše sa žrtvom već isključivo sa počiniocima.
I tako, jedna vesela i razbarušena mladost, ko radi taj i greši, eh, ko od nas u mladim danima nije napravio neki nestašluk od krađe komšijskog voća, bežanja sa časova, ljubljenja u parku, gaženja političkih protivnika režima…
Po onoj „nema čoveka, nema problema” oprobanoj misli autora iz čijeg su šinjela izašli vlastodršci ovdašnji sve podseća na čuvene izveštaje sa ovih prostora da je osoba „iznenada preminula u prisustvu oragana vlasti”.
U međuvremenu se samo uznapredovalo.
„Overa” je prisutna na našim ulicama još od početka devedesetih prošlog veka.
Sada je apgrejdovana, nije više utokom nego kolima.
Dvaput je dvaput, svojevremeno je seirio Mujo u vicu iz onih starih dobrih vremena kada se ovako nešto nije moglo ni zamisliti.
Za opoziciju, pak, ovaj pokušaj malog ubistva među (ne)prijateljima, polomljena Voštinićeva ruka i druge povrede su jasan znak da je i zvanično otvorena „sezona lova na političke neistomišljenike”.
Valjda će se i trofeji, naknadno ocenjivati?!
Već puna četiri meseca traju i ne prestaju protesti Srbija protiv nasilja.
Posle tragedija u školi „Ribnikar” i u Mladenovcu, za njih je Voštinićev slučaj pokazatelj.
Da je nasilje vrednost koja se u našem društvu neguje od strane vlasti, i koja je jasno pokazala da ne želi da se bori protiv nasilja jer ona putem nasilja i vlada, poručuju iz kragujevačkih opozicionih stranaka koje su ovonedeljni protest, u znak podrške Voštiniću rešili da večeras „presele” u Kraljevo. I novosadsko sinoćnje okupljanje takođe je bilo u znak podrške Voštiniću.
Izgleda da je apgrejdovana i ona epska narodna „Boj na Mišaru” pa umesto „rani sina, pak šalji na vojsku” opozicioni „crni gavranovi” danas poručuju „spakuj sendvič sa parizerom” pa u Kraljevo, Voštinić se pregazit ne može.
A da, izgleda ni umiriti Srbija (pseudo)detektivskim obraćanjima iz Brisela. Ma, koliko je slavni Herkul Poaro Belgijanac. Neki, drugi ipak nisu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
