Ni protest 31. avgusta, kao ni tri jednodnevna štrajka u školama od početka školske godine nisu bili dovoljni da Vlada ozbiljno shvati upozorenje prosvetnih radnika da će, ako im zahtevi ne budu ispunjeni, od 24. septembra započeti svakodnevni štrajk.
To se juče i desilo. Sindikati tvrde da su časovi bili skraćeni na 30 minuta u oko 1.000 škola u Srbiji, resorno ministarstvo ni ovog puta nije saopštilo svoje podatke.
Opšti utisak da se u školama ne dešava ništa dramatično po svoj prilici deli i vlast, jer im se ne žuri da sednu za pregovarački sto i konačno stave tačku na temu platnih grupa i razreda za zaposlene u obrazovanju. Resorni ministar se, doduše, više puta sastajao sa sindikalcima, ali ne i onaj u čijim rukama je državna kasa. A upravo od njegove računice zavisi da li će svi zaposleni u školama sa sedmim stepenom stručne spreme startovati u 9-1 platnoj grupi ili će deo ostati u 8-3, što se u ovom momentu čini izvesnijim.
Prema poslednjoj ponudi vlade, u 9-1 platnu grupu ušli bi zaposleni koji rade u otežanim uslovima, koji imaju neko od zvanja i sve razredne starešine, a ta pozicija otvorena je i za oko 20 odsto prosvetnih radnika koji bi vrlo lako mogli da steknu zvanje pedagoškog savetnika. Sindikati smatraju da ovakva računica nije realna i upozoravaju da bi diferenciranje zaposlenih po razrednom starešinstvu dovelo do novih podela u kolektivima, jer bi starešinstvo mahom dobijali miljenici direktora škola.
Ukoliko bi vlada ostala pri ovoj ponudi, Ministarstvo prosvete bi moralo da utvrdi kriterijume po kojima se nekome može dodeliti razredno starešinstvo, a ne da to prepusti nekakvim timovima za kvalitet, za koje se ne zna ni ko će u njima sedeti, niti koliki će biti njihov realan uticaj. U uslovima kada je partijska pripadnost ključni uslov za izbor direktore škola, prepuštati njima odluke koje se tiču para (starešinstvo donosi dodatak na platu) je otvoren put za manipulacije i još veća sukobljavanja u ionako posvađanim školskim kolektivima. Razjedinjene prosvetare nije uspeo da motiviše zajednički nastup sva četiri reprezentativna sindikata da masovnije uđu u štrajk, ali je zato vlast uspela dodatno da ih posvađa predlogom platnih grupa i razreda. Jedan sindikalni lider upravo se na stranicama Danasa požalio da su u školama „svi protiv svih“, aludirajući na prepirke među zaposlenima o tome ko obavlja teži posao i koju platnu grupu i platni razred je zaslužio. Za takvo stanje krivi su sami prosvetni radnici koji zahvaljujući sopstvenim postupcima i sindikalnim liderima koje su sami birali nisu uspeli da se nametnu državi kao ozbiljni partneri u pregovorima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
