Slava i novac imaju svoju cenu – to što se u redovnim vremenskim razmacima „pojavljujete“ ljudima u spavaćim sobama daje im „pravo“ da zaviruju u vašu. Svi iole uspešni muzičari, glumci, sportisti, političari znaju za odredbe ovog neizgovorenog aranžmana i poštuju „ugovorne obaveze“.

Domaće se društvo se tu bitno ne razlikuje od onih na Zapadu. Međutim, ono što se nedavno dogodilo Draganu Bjelogrliću odskače van margina ovog društveno prihvatljivog voajerizma.

Ukratko, Srpski telegraf, svetski prepoznat po kršenju esnafskih i ljudskih kodeksa nedavno je u nastavcima objavio priču o Bjelogrlićevom sinu koji je, vozeći automobil bez dozvole, udario i povredio čoveka na motoru. Da budemo jasni, priči o sinu poznatog glumca koji je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi ne bi odoleo nijedan tabloid na svetu. Ta vrsta priča se, uz seks skandale, u tabloidnom sistemu vrednosti kotira najviše.

To što takva priča nema ali nimalo informativne vrednosti je od sporednog značaja.

I pored toga, postoji nekoliko detalja koji otkrivaju da priča Srpskog telegrafa nije tipično tabloidno narušavanje privatnosti zarad tiraža.

Prvo, od saobraćajne nezgode do objavljivanja prve priče, prošlo je 14 meseci. Tolika pauza budi osnovanu sumnju da je priča sedela u nečijoj fioci i čekala da se Bjelogrlić „istrči“. Tim pre što je priča objavljena nakon njegovog gostovanja na štandu Danasa i kod Ivana Ivanovića gde je počinio jedini greh Vučićeve Srbije – javno izražavanje mišljenja koje se kosi sa zvaničnim. Drugi aspekt koji budi sumnju u motive ST-a je ugao priče.

Akcentovanje toga što je „otišao pre policije“ a i pored toga nije „bio dana u zatvoru“ je namerno iskrivljivanje slike kako bi Bjelogrlić i sin mu bili prikazani u što lošijem svetlu.

Ništa priča ne bi izgubila na težini i da je napisana istina – Aleksej Bjelogrlić je, nakon sudara, pozvao Hitnu pomoć, sačekao istu, zatim sa ocem posetio povređenog čoveka i otišao u policijsku stanicu gde se prijavio. Atraktivnost priče ne bi bila ugrožena i da je napisano da je u ovom slučaju primenjena zakonom dozvoljena mogućnost odlaganja gonjenja koju je predložio tužilac i koja se primenjuje u većini sličnih slučajeva.

Imajući sve to u vidu, Bjelogrlićev zaključak da se radi o proverenoj metodi disciplinovanja slobodnomislećih je teško osporiti. Neće to stati sa njim. Ali to što je javno ustao i rekao da neće biti zastrašen u ovoj društvenoj situaciji je za svako poštovanje.

Povezani tekstovi