foto FoNet/APU petak prepodne, u vreme pisanja ovog komentara, glasine na političkoj sceni bile su uznemirujuće, od te da se veliki broj ljudi sprema da dođe na protest u subotu u Beograd, da će se 15. marta desiti novi Peti oktobar, do toga da do tog skupa neće ni doći.
Ili bar neće biti u skladu sa planom i namerom studenata u blokadi koji su na dostojanstveno protestno okupljanje i pozvali kao što su 1. februara u Novom Sadu, 15. februara u Kragujevcu i 3. marta u Nišu.
Ovaj četvrti, najveličanstveniji po zamisli skup, u četvrtom velikom univerzitetskom centru u Srbiji i glavnom gradu, prema tim glasinama, je pod opasnim političkim kontranapadom u obliku kampa studenata lojalista režima ispod terase Predsedništva.
Vučić će zavesti red, bilo tako što će u petak uveče veliko okupljanje 15. marta proglasiti nezakonitim i uvesti neku vrstu vanrednog stanja, bilo tako što će u subotu izrežirati incidente radi obeshrabrivanja i razočarenja protivnika.
Glasine pothranjuje opšte povišeno emocionalno stanje na društvenim mrežama, kao i propaganda vlasti bliskih medija, opako pojačana specijalnim „sadržajem“ prikazanim u četvrtak uveče, o tajno prisluškivanom sastanku građanskih aktivista.
Kakav god rasplet da bude, sa jednom činjenicom moramo biti načisto, u prirodi Vučićeve vlasti nije zavođenje reda.
Istina, njemu politički nesumnjivo odgovara stanje privida kada se spolja i na povrišni, čini da postoji uređen poredak.
Međutim, sav uspeh u dugom održavanju na vlasti Vučićevog režima zasnovan je upravo na izazivanju nereda i narušavanju građanskog mira, i posledično neprekidinoj društvenoj napetosti, uzrujanosti, strahu, neizvesnosti…
Građanski, klasni, hibridni, pritajeni, unutrašnji rat je to što Vučić vodi sve vreme pod maskom tradicionaliste i čuvara tradicionalog građanskog mira.
Posledice tog rata po Srbiju su i dalje nesagledive, i taj rat dospeva na istorijsku prekretnicu možda baš 15. marta.
Vučić može da pređe u novi nivo maskiranja ratnog haosa i raspada, tako što će preći u otvorenu postmodernu diktaturu u kojoj postoje lične slobode, ali samo takve koje ne mogu dati nikakvu političku promenu.
To znači hapšenja, procesuiranja i zabrane, kakvim do sada njegov režim nije pribegavao, ali ih je stalno uvežbavao.
Vučić kao glavni izazivač nereda, postaće tako jedini „garant“ građanskog primirja, siguran u to da ga bliski saradnici neće izdati, jer nemaju kome spolja, van Srbije, u sadašnjim međunarodnim previranjima.
Nemaju kome ni unutra, jer je Vučić, kao izazivač nereda, strpljivo i dugo gradio sliku o slabosti i prevrtljivosti političke opozicije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
