Radosavljević: U Srbiji dominantan četničko-ljotićevsko-nedićki diskurs 1Foto: Medija centra

Šire gledano, od 90-ih godina pa do današnjeg dana, u Srbiji imamo dominantan četničko-ljotićevsko-nedićki diskurs u javnosti. A mi to ne primećujemo ili se pravimo ludi.

Mi se pravimo ludi na činjenicu da nam najveći broj državnih institucija drže ljudi upravo iz tog miljea, od naučnih instituta pa sve do pozorišta. I nije je problem što je to najveći broj ljudi, nego što je to prihvaćeno kao nešto normalno, kaže za Danas politikolog Duško Radosavljević i predsednik Saveza antifašista Vojvodine, komentarišući okolnosti u društvu u kojima je došlo do toga da se pesme uz koje su jurišnici Dimitrija LJotića marširali u Drugom svetskom ratu, paradoksalno, recituju na državnoj proslavi obeležavanja Međunarodnog dana pobede nad fašizmom.

I dok organizatori, žiri i scenaristi manifestacije odgovornost prebacuju jedni na druge, krijući se iza izmišljenog ili podmetnutog podatka da se zapravo radi o poetskom stvaralaštvu srpskog pisca Momčila Nastasijevića, podatka koji je sve evidentnije nemoguće dokazati, u magli te dileme ostaje nerešeno pitanje: da li su borbene, dobrovoljačke pesme dospele u program slučajno, zbog neznanja, ili su pak nosioci vlasti odlučili da ovog puta, manje prikriveno, ali ipak na mala vrata, podsete javnost za koje se vrednosti zalažu i koje su to njihove ideologije.

– Samo da pojasnim, manifestaciju nisam gledao, ali sam kasnije na Jutjubu lako našao recitovane ili prepevane pesme, u različitim varijantama ali opet u istom košu izdajničkih pesama iz Drugog svetskog rata, jer su ih, osim Ljotićevih pristalica, pevale i pristalice četničkog pokreta, na kraju krajeva, na zajedničkoj, strani okupatora tokom 1944, a protiv partizana. To je sada deo već šire priče i samo naivni mogu da poveruju da je to slučajnost, jer jedan od srpskih političara je to izgovorio. Slučajnost po slučajnost, previše je to slučajnosti. A sve to smo imali, da u Novom Sadu Balaševićevom muralu neko na čelo docrta ustaški znak, znamo da je Daško Milinović pretučen, odnosno bio na udaru pokušaja, imali smo pre mesec i po dana onaj marš nedićevaca…, za koje šef policije u Novom Sadu kaže da su „dobri momci“. Samo ću skrenuti pažnju da kada u okolnim zemljama vidimo da isto tako masa policije blagonaklono ide iza gomile drugara, mi im odavde psujemo majku, dok nenadležni ministar policije pita šta se do dešava, iako bi ministar soiljnih poslova trebalo da ima reakciju i da zaštiti srpsku nacionalnu manjinsku zajednicu, konstatuje Radosavljević.

Takva dešavanja, nastavlja on, svakako vidimo bilo da su u Crnoj Gori ili na Kosovu, a kada su ona u našem dvorištu, retko na njih reagujemo.

– Iste te stvari se i ovde događaju, imamo nipodaštavanje antifašizma, uništavanje spomenika, uništavanje ljudskih sudbina, preko toga prelazimo. Ako mi kod sebe puštamo da se takve stvari dešavaju, to nam govori da se ne radi o slučajnosti. A indikativno je da su na proslavi sedeli i predsednik Skupštine Ivica Dačić, veliki ministar Vulin, ministarka Gordana Čomić…, podseća Radosavljević.

Sporni događaj sa proslave Radosavljević vidi kao rehabilitaciju čuvenog ljotićevca Marisava Petrovića, koji je skupljao decu 21. oktobra u Kragujevcu i vodio na streljanje.

– Treba da znaju ljudi da su naročito ti koji su pohvatali ljude zajedno sa neprijateljem, streljali oko 2.500 dece. Zato ovo vidim kao rehabilitaciju tog čina. Kada je Ljotić u pitanju, nema gore političke protuve u 20. veku u Srba. Našu istoriju mi ulepšavamo onako kako ne bi trebalo. 0vde se pokušava lažima preokrenuti situacija na bojnom polju. Ono što režimu stalno zameram od Koštunice naovamo jesu pokušaji da se nešto retroaktivno prilagodi potrebama. Ako upotrebim metaforu, potpuno je bilo jasno ko je bio pobednik 1944, partizani su vodili sa 6:0 a sada se skupštinskim odlukama i nekim perfidnim političkim igrama pokušava da se ide na produžetke, pa ćemo videti ko će na penale da pobedi, priča Radosavljević i dodaje da su ionako rehabilitacijom Mihailovića partizani i četnici izjednačeni u udelu i rezultatima borbe.

– Ovde postoji jedna vrsta političkog murdarluka, jer bi mi svakako hteli jugoslovenske rezultate u sportu, kulturi, hteli bismo stare pobede. Mi bi da nam vrline budu javne a poroci tajni. E pa ne može tako. Mi bi hteli ideju Jugoslavije, ali ne bismo hteli da kažemo da su tu zemlju napravili Tito i partizani, kaže Radosavljević i podseća na razloge zbog kojih je Broz bio cenjen među državnicima.

– Titova sahrana 6. maja 1980. pokazala je da je najveći broj državnika došao da mu iskaže poštovanje, kao vođi antifašističkog pokreta tokom rata i kasnije kao vođi nesvrstanih. Nisu ljudi dolazili iz svih krajeva sveta zbog ideologije, Margaret Tačer ili princ Filip nisu iz ideoloških razloga došli da mu odaju počast.

Antifašizam već 30 godina u slobodnom padu

– Do 90-ih godina antikomunizam je veoma zavladao, a najveća žrtva najvećeg dela političkog spektra bio je antifašizam. Zavladala je određena vrsta ponašanja. Od 2000. uvrežio se jedan način ponašanja, tako je recimo Zelenovićev saradnik u Šapu inicirao promenu imena svih ulica koje su bile nazvane po partizanima. Kada smo radili u Veću, kod ljotićevaca ste mogli da vidite fine manire obrazovanih ljudi, ali i da su duboko zagazili ne samo u nacionalizam već i fašizam. U Novom Sadu slobodna misao je pacifikovana. Hajde da vidimo ko će na ovo da reaguje… tri žabe, dve babe i dežurni antifašisti i šta smo uradili? Pojeo vuk magarca, pesimističan je Radosavljević.

Uvrežena simbolika

– Kada vidite kukasti krst, „svastiku“, da li kažete: jao, vidi to je drevni Hindu simbol! A kad čujete „Mrtvi niste“, onda odmah pomislite: jao, to je Nastasijević! Dela su prisvajali i prilagođavali i partizani i četnici i ljotićevci, a ona su tako ostajala prepoznatljiva. U valjevskom kraju pesma Oj, vojvodo Sinđeliću apsolutno nije pesma koja može nekoga da uvredi. Ali kada dođete do Subotice znate da tamo ima potpuno drugi kontekst. S druge strane, zašto je Balašević okarakterisan kao ustaša, zato što je pevao o pomirenju, bio apostol nenasilja, mira, tolerancije? I sad svako ko nije sa njima odmah je ustaša. Ja prosto ne prihvatam ni priču da je bilo dva fašistička pokreta. Neka neko proba da objasni Koraksu da su četnici dobri, a oni mu zaklali oca, uveren je Radosavljević.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

18 reagovanja na “Radosavljević: U Srbiji dominantan četničko-ljotićevsko-nedićki diskurs”

  1. Kakva je ovo glupost? Ko je ovaj čovek? Ljotić, Nedić i.D.Mihajlović su savremenici i to je sve što ih povezuje. Svako od njih je zastupao različite politike: Ljotić otvoreno pro nacističku, Nedić je radio ono što je morao kako bi spasio ono što je ostalo od Srbije a Mihajlović se borio za monarhiju. Trpanje u isti koš je u najmanju ruku bezobrazluk.

    • U potpunosti se slažem sa Vama.
      Pre svega, drug ili gospodin antifašista smatra da je samo komunistički pokret bio antifašistički, dok zanemaruje JVUO kao drugi antifašistički, pritom demokratski pokret, jer su se borili za parlamentatni višestranački politički sistem. Dalje, ni sam S. P. Krcun nije negirao antifašistički, ali i antirevolucionarna svojstva JVUO.
      Pritom, drug ANTIFA bi trebalo da zna da istorija sveta nije počela 1945. godine i da je Jugoslavija nastala za vreme vladavine kralja Aleksandra Karađorđevića.

      • Ma kakav je to antifašistički pokret koji sarađuje sa fašistima?
        I dalje se zastupa teza da je četnički pokret bio prvi antifašistički pokret u Evropi što je daleko od istine. Jedini pravi antifašistički pokret ovde je bio partizanski a to što je ujedno bio i komunistički to je već nešto drugo.

    • Vidite da komunisti i dalje jašu. Ovih dana su posebno aktivni. Danas je ovo već drugi tekst na naslovnoj strani. Pre toga je bio onaj koji priča kako Draža i Tito ne mogu da budu jedan pored drugog. Ja sam se složio, ali nam je viđenje situacije ipak suprotno. Nadam se da ovaj narod shvata koliko su komunisti naneli zla Srbiji. Ja mislim da toliko nisu ni svi neprijatelji, kroz vekove. Nije samo problem u granicama, industriji, bogatstvu, već pre svega u moralu i nekim navikama koje su usađivali 70 godina, a njihovi naslednici to i dalje rade.

    • Nedić je radio ono što je morao! Peten je u Francuskoj izdajnik, Horti takođe u Mađarskoj a Kvisling u Finskoj. A Nedić nije spasio 80 hiljada pobijenih u logoru Banjica, niti streljane u Kragujevcu, Kraljevu, pod Bagdalom, u Šapcu … Niti je spasio zaklane od strane bugarskih fašista, šiptarskih vulnetara na K i M i mnoge druge. Zbog toga je Milan Nedić izdajnik i zločinac ma u kakav ga vi istorijski ugao gledanja stavili!

    • Pored saradnje sa okupatorom povezuje ih i antikomunizam, kao i mnoge danas sa njima.

  2. U kragujevačkom zločinu su, na strani nacista, učestvovali i pripadnici Nedićeve oružane sile – Peti dobrovoljački odred, kojim je komandovao ljotićevac Marisav Petrović. Taj Marisav je izvodio đake na stratište, njegovi potčinjeni su vodali Nemce i prstom pokazivali na kapije iz kojih su izvođene žrtve. Taj Marisav je u Šumarice poslao i tri moja ujaka. Taj Marisav je pre rata često sedeo i pio u kafani moga dede i dobro je znao kafedžijine sinove. Da bi Marisav pojkazao svoju „veličinu“ dedi je reako: „Biraj jednog sina koga hoćeš da poštedim“. Deda ga je pljunuo posred lica, gadno opsovao pred ljudima i rekao: „Streljaj Marisave srbine svu trojicu“. Jedan ujak je, pre vezivanja žicom udario Nemca i, pod kuršumima, pobegao sa stratišta, drugi je streljan, a treći je bio „pomilovan“ tamnicom za taoce. Tu je zakačio tuberkulozu i umro.
    O ovome su mi govorili deda, ujak koji je pobegao i ujak koji je u vreme streljanja bio dete. Ako su oni lagali, lažem i ja.

  3. Neverovatno sta se sve u Srbiji dopusta i ko sve zivi na grbaci Srba. Neverovatno da jedan ovakav srbofob i fasista kao sto je ovaj Sekulovic iz centra Beograda pljuju po Srbima, brani onog muljatora Mila i njegovu sovinisticku i fasisticku platformu i to bez ikakvih problema. Sta je sledece, da nece Haradinaj da se preseli u Beograd?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.