Čuvari nosača informacija 1Foto: Medija centar

Kao i u prethodnim dosijeima i u ovom se predočeni dokazi baziraju na dva osnovna izvora – izjavama svedoka, u ovom slučaju bivših logoraša i pripadnika JNA i dokumentima vojnih organa Srbije i država u regionu, dostupnih zahvaljujući javnoj sudskoj bazi MKSJ.

Upravo izjave bivših zatočenika logora i vojni dokumenti ukazuju na ulogu Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB SSNO) u formiranju i funkcionisanju logora u Srbiji, kao na ulogu potpukovnika Miroslava Živanovića nadležnog za logore u banatskim selima Begejci i Stajićevo.

Istražujući jedinice i lica koja su bila zadužena za logore za potrebe ovog dosijea, FHP je u januaru 2020. godine uputio dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu odbrane.

Prvi zahtev se ticao vojne službe potpukovnika Miroslava Živanovića iz UB SSNO 1991. i 1992. godine.

Drugim zahtevom zatraženo je dostavljanje naredbe broj 2-2 načelnika Personalne uprave SSNO od 7. januara 1992. godine.

Naredba govori o premeštaju Živanovića u „centar za ratne zarobljenike“ u Sremskoj Mitrovici i upućuje na to da je on imao ulogu i u funkcionisanju logora koji je postojao u KPD Sremska Mitrovica.

Krajem januara Ministarstvo odbrane je odgovorilo na prvi zahtev i dostavio podatke o službi potpukovnika Živanovića.

Međutim, samo dan kasnije, zahtev za dostavljanje naredbe je odbijen, uz obrazloženje da se „ne zna koja se informacija traži navedenim zahtevom, već se traži dostavljanje dokumenta koji sadrži određenu informaciju kao nosač informacije“ (kurziv FHP).

FHP je uputio novi, precizirani, zahtev u kojem je tražio informaciju: „Da li je naredbom br. 2-2 načelnika Personalne uprave SSNO general-majora Gojka Krstića od 7. januara 1992. godine potpukovnik Miroslav Živanović upućen u sabirni centar KPD Sremska Mitrovica i na koje radno mesto?“

Ministarstvo odbrane je odbilo i ovaj zahtev rešenjem u kojem se navodi da su „podaci o dužnosti koju je Miroslav Živanović obavljao u Vojsci Jugoslavije, odnosno dužnost na koju je raspoređen po aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji formacijskih mesta u Vojsci Jugoslavije, tajni podaci označeni stepenom tajnosti ‘Poverljivo'“.

Navodi Ministarstva o poverljivosti podataka nisu novost.

Naprotiv, to je praksa Ministarstva odbrane kojom se ograničava pristup javnosti arhivskim dokumentima uz obrazloženje da se radi o tajnim podacima ili podacima o ličnosti, iako se tražene informacije odnose na vršenje dužnosti profesionalnih pripadnika Vojske, a ne na njihov privatni život.

Međutim, u ovom konkretnom slučaju navodi o poverljivosti zvuče gotovo komično.

Naime, MO samo mesec dana ranije FHP-u dostavilo podatak o Živanovićevoj službi u garnizonu Sremska Mitrovica ne smatrajući da je on poverljiv.

Upravo zahvaljujući informacijama dobijenim od MO, znamo da je potpukovnik Živanović bio načelnik odseka za opšte i kancelarijske poslove u UB SSNO u garnizonu Beograd, da je tokom 1991. i 1992. godine privremeno bio upućen u garnizon Sremska Mitrovica, kao i to da mu je profesionalna vojna služba prestala 1994. godine.

Ako svemu navedenom dodamo i činjenicu da je Živanović preminuo 2013. godine, nije jasno na koji način bi se objavljivanjem informacije o njegovom upućivanju u „centar za ratne zarobljenike“ u Sremskoj Mitrovici početkom januara 1992. godine „nanela šteta operativnoj i funkcionalnoj sposobnosti Vojske za vršenje zakonom i Ustavom Republike Srbije određenih zadataka i misija, odnosno njihovim odavanjem bi se nanela šteta interesima odbrane Republike Srbije koji pretežu nad interesima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, kako MO navodi u rešenju o odbijanju zahteva.

Pravi razlog za proglašenje poverljivim dokument koji se tiče premeštaja Živanovića bi mogla da bude činjenica da je potpukovnik Miroslav Živanović bio oficir UB SSNO nadležan za najmanje dva logora na teritoriji Srbije.

U ovim logorima su zatočeni državljani Hrvatske bili izloženi svakodnevnom psihičkom i fizičkom zlostavljanju, nasilju i torturi od strane oficira i rezervista JNA, pripadnika Teritorijalne odbrane sa teritorije Vukovara kao i milicije Srpske autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (SAO SBZS).

U ova dva logora preminula su najmanje četiri zatočenika.

FHP godinama ukazuje na praksu Ministarstva odbrane da proizvoljnim tumačenjem zakona onemogućava pristup informacijama i dokumentima od javnog značaja relevantnim za utvrđivanje činjenica o događajima iz prošlosti.

Ovo je posebno primetno kada se tražena dokumentacija odnosi na zločine u vezi sa kojima postoje ozbiljne indicije da su ih počinili pripadnici policije i vojske.

Arhive vojnih i policijskih organa sasvim sigurno sadrže informacije koje bi bile od izuzetnog značaja u borbi protiv nekažnjivosti zločina i utvrđivanja činjenica o njima. Pristup ovim informacijama predstavlja pravo žrtava i celokupnog društva na istinu.

Autorka je istraživačica Fonda za humanitarno pravo i autorka dosijea „Logori za Hrvate na teritoriji Srbije“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.