Počela regionalna kampanja "Srebrenica 25: Zajedno protiv virusa poricanja" 1Foto: EPA/MARTIJN BEEKMAN

Kako je istakao, iako su dugotrajni i bolni, ovi procesi nose u sebi potencijal za revitalizaciju i pomirenje zajednica i čitavih društava, te za jačanje vladavine prava.

Izložba je otvorena u pulskom SENSE Centru za tranzicijsku i temelji se na istoimenom interaktivnom narativu. U ovu izložbu uključena je i izložba fotografija „Krici iz masovnih grobnica“, fotografa Tima Lovelesa.

Ađijus je u video poruci iz Haga naveo da su u bivšoj Jugoslaviji počinjena brojna kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom konflikta iz devdesetih godina, u kojima je ubijeno više od 100.000 ljudi, u kojima su milioni ljudi raseljeni i proterani, a dragoceno kulturno nasleđe je sistematski uništavano.

– Neprekidna spirala zla kulminirala je u Srebrenici pre 25 godina, kada je počinjen genocid na skoro 8.000 muslimanskih dečaka i muškaraca. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i MMKS su više puta u svojim presudama utvrdili da se genocid dogodio, i na taj način pružili pravni epilog strahotama koje su obeležile zajednice u regionu – naglasio je, između ostalog, Ađijus.

Glavni tužilac MMKS-a, Serž Bramerc, rekao je da bi ovo trebalo da bude vreme kada se zajednice u bivšoj Jugoslaviji prisećaju bola i patnji svih žrtava, podsećajući da se ove godine obeležava 25 godina od genocida u Srebrenici, zločina na Tuzlanskoj kapiji, zločina u operaciji “Oluja”, kao i potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

– Na žalost, godišnjice će biti obeležene negiranjem zločina i glorifikacijom osuđenih zločinaca. Čak ni poske 25 godina, mnogi politički lideri u bivšoj Jugoslaviji nisu dosegli nivo uzajamnog razumevanja da zajedno obeleže ove događaje – naveo je Bramerc u video poruci iz Haga i naglasio da je uloga civilnog društva zbog toga veoma značajna.

Munira Subašić ispred Majki Srebrenice, istakla je da su presude Haškog tribunala dokaz onoga šta se desilo 1995. godine.

– Pravo nikada ne može zadovoljiti pravdu, ali presude su važne ne zbog nas majki, već zbog budućnosti i onih koji negiraju genocid i zbog onih koji su ga počinili. Znamo da se i posle 25 godina u jednom delu BiH negira genocid, kao i u Srbiji,  i to je sramota – naglasila je Subašić u video poruci.

Predsednik SENSE Pula Mirko Klarin, naveo je da je u postjugoslovenskim društvima na snazi epidemija poricanja virusa, “endemska i institcionalna”, ukazujući da je ta epidemija opasnija od epidemije korona virusa, jer pogađa i sadašnje i buduće generacije.

– Od zločina se ne može pobeći, oni su počinjeni i sa njima se moramo suočiti – naglasio je Klarin.

Otvorenje izložbe predstavlja i početak velike regionalne kampanje koju je SENSE pokrenuo povodom 25 godina od srebreničkog genocida sa više od 15 organizacija civilnog društva iz Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore i Kosova pod nazivom: “Srebrenica 25: Zajedno protiv virusa poricanja”.

Kampanja će trajati subote, 11. jula, dana kada je 1995. godine pala Srebrenica. Kampanja će se odvijati i na društvenim mrežama i portalima, i u SENSE centru u Puli.

Svi materijali koji će biti prikazani tokom ove onlajn kampanje i u SENSE centru deo su bogate SENSE arhive koja sadrži oko 2.000 izveštaja sa “srebreničkih suđenja” pred Haškim tribunalom, kao i 550 video priloga posvećenih Srebrenici, koji detaljno opisuju kako je Tribunal istražio, rekonstruirao i procesuirao zločine počinjene 1995. u Srebrenici.

Ovo je do sada najveća regionalna kampanja organizacija civilnog društva s ciljem prevencije negiranja ratnih zločina počinjenih tokom devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.