Trivan: Svako od nas može da bude čuvar planete Zemlje 1Goran Trivan Foto: Beta

„Ovogodišnja tema su klimatske promene, kao jedan od najvećih izazova čovečanstva. To je i poziv na pokretanje globalne akcije, iznalaženja kreativnih i inovativnih rešenja koja ne zagađuju planetu, prelaska na cirkularnu ekonomiju, na putu ka potiskivanju upotrebe fosilnih goriva i postizanju ugljenične neutralnosti. Cenu napretka naše civilizacije, koja je posebno u poslednjih dvesta godina oslonjena na tehnologije i energiju fosilnih goriva, „plaćamo“ povećavanjem zagađenja i koncentracije gasova sa efektom staklene bašte sa dugoročnim posledicama po klimu, biodiverzitet i životnu sredinu što direktno utiče na naše zdravlje“, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

On se osvrnuo na posledice klimatskih promena koje se vide u svim delovima sveta.

„Sve toplija klima topi polarne ledene sante, raste nivo okeana i mora, i sve su češće ekstremne vremenske pojave, intenzivniji toplotni talasi i suše, obilne padavine i poplave, oluje i uragani gde ih pre nije bilo. Klimatske promene menjaju život na planeti, utiču na biodiverzitet, nestanak ili „selidbu“ na nova staništa brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Zbog uticaja klimatskih promena i intenziviranja klimatskih ekstrema, posledice će trpeti većina sektora, od poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, transporta, industrije, turizma do zdravstva. Budući da prosečna temperatura na svetskom nivou i dalje raste, svet se suočava sa nestašicom vode, rizikom ratova koji će se zbog toga voditi, kao i sa povećanim brojem klimatskih izbeglica“, rekao je Trivan.

Danas u vreme svetske pandemije, objasnio je Trivan, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete.

„Svetska zdravstvena organizacija je i pre pojave kovida 19 upozoravala da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i zapitanost da li će kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene. Da li ? Jesmo li naučili da izvlačimo pouke? Bliska budućnost će to pokazati…“, navodi se u saopštenju.

Prema rečima Trivana, Srbija je započela promene u životnoj sredini, odlučna je da sistemskim i doslednim merama efikasno rešava ekološke probleme, i aktivno učestvuje u svim regionalnim i globalnim aktivnostima koje doprinose rešavanju klimatskih izazova.

„Izradili smo veliki broj projekata, poslali u Brisel Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, završili i u proceduru uputili Nacrt zakona o klimatskim promenama. U svojstvu potpredsednika učestvujemo u radu, UNEA -5 i COP-26 a u Beogradu je održana Ministarska konferencija zemalja Južne i Jugoistočne Evrope koja je imala regionalni i međunarodni značaj u traženju rešenja za ekološke probleme“, rekao je Trivan.

On je naveo kako potvrdu posvećenosti rešavanju problema zaštite životne sredine dokazuje i investicioni plan „Srbija 2025“ koji predviđa i investicije u oblasti otpadnih voda.

„Planiranim pokretanjem velike akcije pošumljavanja sa „Egzitom“, sadnjom stabala Srbija će povećati svoju pošumljenost i inicirati proširenje ove aktivnosti na region, kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena. Ovaj dan upućuje čovečanstvo da mora da promeni odnos prema planeti Zemlji. Vladin i nevladin sektor, privreda, akademska zajednica, mediji, svako od nas može da bude čuvar planete Zemlje. Čuvajući našu planetu, sačuvaćemo zdravlje, ali ne samo čoveka“, poručio je ministar.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.