Laura Koveši Foto: EPA-EFE STEPHANIE LECOCQ

Kako su preneli rumunski mediji, za Koveši je glasalo 26 poslanika, njen glavni rival, Francuz Žan-Fransoa Boner, dobio je 22 glasa, dok je Nemca Andresa Ritera podržao samo jedan poslanik.

Kandidatkinja iz Rumunije takođe je ove sedmice dobila najviše glasova Odbora za budžetsku kontrolu (CONT) i bila je favoritkinja tima međunarodnih stručnjaka, ali je Boner potom dobio više glasova od nje u Komitetu stalnih predstavnika EU (COREPER), što je umnogome bio rezultat snažnog protivljenja rumunske vlade njenom izboru na tu funkciju. Ishod jučerašnje runde glasanja zadržava Koveši u nadmetanju za evropskog javnog tužioca. Prema pravilima, Evropski parlament će u narednoj fazi pregovarati sa Savetom EU ko će dobiti funkciju – Koveši ili Boner, koji ima punu podršku Pariza.

U obraćanju evroparlamentarcima, Koveši je kazala da će uprkos „lažnim optužbama“ rumunske vlade na njen račun „nastaviti svoj put – korupcija mora biti poražena“.

„Navikla sam da se borim sa pritiskom javnosti i da radim u stresnim situacijama… Verujem da tužilac mora da teži istini, da služi vladavini prava i da ima jak moralni kompas“, poručila je ona.

Laura Koveši je u proteklom periodu postala popularna među „običnim“ Rumunima, ali je stekla mnogo neprijatelja među političarima, naročito među onima na vlasti, koji su je optuživali za „lov na veštice“.

Pod njenim vođstvom, DNA je uspešno „gonila“ poslanike, ministre i druge visoke funkcionere zbog primanja mita, prevara, zloupotreba ovlašćenja i drugih dela povezanih s korupcijom, i mnogi od njih našli su se „iza rešetaka“. Smenjena je u julu 2018, zbog navoda o „kršenju propisa i nesposobnosti“, a potom je imenovana za tužiteljku u Agenciji za borbu protiv organizovanog kriminala u gradu Sibiu.

Hiljade Rumuna je protestovalo proteklih meseci u Bukureštu, tražeći da se Koveši vrati na mesto tužiteljke za borbu protiv organizovanog kriminala i da nastavi obračun sa korumpiranim političarima. Koveši je posebno zanimljiva za Srbiju, jer je kao tužiteljka pokrenula krivični postupak protiv kontroverznog biznismena Sebastijana Gice, koji je nakon nelegalnog ulaska, dobio politički azil u Srbiji, gde se i dalje nalazi. Slučaj Gica je jedan od najvećih korupcionaških afera u Rumuniji, usko povezan sa tamošnjim poslovnim krugovima, bezbednosnim službama i političarima, optužen je za pronevere od više stotina miliona dolara.

NJegova firma je dok je on bio u bekstvu učestvovala na tenderu Ministarstva finansija Srbije za posao vredan više od milion evra, čak je zajedno sa još jednom firmom na trenutak bila i pobednik tendera, da bi po prigovoru drugoplasirane firme ipak izgubila posao. Inače, istraga protiv Koveši je otvorena upravo na osnovu svedočenja Gice.

Foto: EPA-EFE ROBERT GHEMENT

Za razliku od Koveši, druga dva kandidata – Boner i Riter, nisu poznati van svojih država i o njima nema mnogo podataka, osim pominjanja da je reč o „vrhunskim tužiocima i stručnjacima za pravo“.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu te države u EU, komentariše za Danas da je osnivanje Evropske kancelarije javnog tužioca (EPPO) bilo predviđeno još Ugovorom iz Lisabona, koji je usvojen 2007, a stupio je na snagu 2009, ali su se tek usvajanjem uredbe iz 2017. stekli uslovi za njeno formalno uspostavljanje.

– U samom Ugovoru se ističe da je glavni zadatak EPPO da čuva finansijske interese Unije, odnosno da se bori protiv svih krivičnih djela u tom kontekstu. Evropska kancelarija javnog tužioca će, kada bude u potpunosti operabilna, imati značajne nadležnosti u domenu zaštite finansijskih interesa EU i vođenja istraga kod nenamjenskog trošenja novca poreskih obveznika Unije. Glavni razlog pokretanja inicijative za osnivanje ove kancelarije jeste to što postojeća tijela EU nemaju ovlašćenja za krivično gonjenje u državama članicama, odnosno mogućnost „privođenja pravdi“. Evropska agencija za suzbijanje prevara (OLAF), na primer, može da sprovodi istrage, ali nakon toga ima na raspolaganju isključivo mogućnost preporučivanja državnim organima da preduzmu dalje korake, zbog čega više od polovine takvih preporuka bude odbačeno. Istovremeno, istraživanja i prijave ukazuju na brojne zloupotrebe u korišćenju EU fondova, što je zahtjevalo reakciju i konkretan mehanizam koji bi takvu nenamjensku potrošnju suzbio, objašnjava naša sagovornica.

Marović ističe da ovaj korak, odnosno uspostavljanje EPPO predstavlja najviši nivo integracije koji može ostvariti jedna nadnacionalna organizacija.

– Međutim, EPPO ponovo pokreće višedecenijske polemike u državama članicama koje su pratile i druga prebacivanja nadležnosti sa nacionalnog na EU nivo, odnosno zabrinutost zbog narušavanja suvereniteta država, dok s druge strane zagovornici dublje integracije vjeruju da samo osnaženi mehanizmi na nadnacionalnom nivou mogu prevazići probleme u funkcionisanju Unije. Otuda i ovdje imamo u praksi koncept „Evrope u više brzina“ gdje 22 države članice podržavaju i učestvuju u ovom vidu unaprijeđene saradnje, dok su ostale izvan saradnje u ovoj oblasti. Takođe, sama procedura izbora evropskog javnog tužioca koja je u toku nije bez kontroverzi budući da postoje ozbiljna protivljenja država članica, konkretno rumunske vlade u odnosu na kandidatkinju Lauru Kordutu Koveši, koja je u užem izboru za ovo mjesto. Zbog toga ovaj proces i traje dugo, a očekuje se da bi EPPO trebalo da bude u potpunosti funkcionalan do kraja 2020, precizira ona.

„Uzor za transparentnost i odgovornost“

Marović konstatuje da iako je osnivanje EPPO „značajno i pozitivno“, brojni problemi će nastati u praksi, posebno kod „dopunjavanja nadležnosti“ između centralnog i nivoa država članica, odnosno sukoba nadležnosti u pojedinačnim slučajevima. „Ova agencija, dalje, mora od starta da bude uzor za transparentnost i odgovornost. Takođe, sama Unija mora proći kroz dodatne i značajne reforme, koje bi trebalo da unaprijede njeno funkcionisanje i smanje demokratski deficit. Uzimajući u obzir dosadašnje napore u tom pravcu i ovu inicijativu treba za sada okarakterisati kao napredak, ali nedovoljan“, zaključuje sagovornica Danasa.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi