Za odluku o privremenoj meri sudu nedovoljno i dve godine 1Foto: www.wikipedia.org / PANONIAN

Poseban problem domaće pravosuđe ima kada se takve situacije pojavljuju kod velikih predmeta, tamo gde su u igri značajna sredstva, jer takve situacije, ako već nisu do sada, postaju predmet interesovanje i domaće javnosti. U slučaju Ilije Devića, interesovanje je prešlo granice Srbije, jer se privatizacija u kojoj je svojevremeno učestvovao nalazi na spisku 24 sporne, ali kao jedina u kojoj je oštećen kupac a ne država.

Reč je o tužbi koju je Dević, bivši većinski vlasnik ATP Vojvodine, podneo krajem avgusta 2017. protiv Kredit agrikoli banke i stečajne uprave nekada njegove firme. Tužbom je zahtevao da se skine hipoteka koju je banka stavila na novoizgrađene objekte, autobusku stanicu i servis u Novom Sadu, jer u vreme kada je podigao kredit za tu investiciju, objekti još nisu postojali, niti su izgrađeni na temeljima starih zdanja. Istovremeno, Dević je zatražio da se odredi privremena mera zabrane prodaje delova imovine ATP Vojvodine, jer bi time pretila opasnost, da osim banke koja za to, tvrdi se u tužbi, nema osnov, svi ostali poverioci ne uspeju da naplate svoja potraživanja. Gotovo dve godine, Privredni sud u Novom Sadu, nije doneo konačnu odluku o određivanju privremene mere, koja je po svojoj suština, hitna. Naš list zatražio je objašnjenje a postupajući sudija, Goran Crevar, podseća da se tri dana nakon prijema predmeta, novosadski Privredni sud „oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari a na navedeno rešenje tužilac je izjavio žalbu“.

– Privredni apelacioni sud u Beogradu ukinuo je to rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak. Tužilac je predložio izdavanje privremene mere – navodi sudija u odgovoru i dodaje da tužba ukazuje kako se sporazum o zasnivanju založnog prava između banke i ATP Vojvodine, sklopljen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu još 2006, pre nego što je izgradnja novih objekata počela, ne odnosi na investiciju koja je realizovana nešto kasnije, i da to „nije valjan pravni posao za uspostavljanje hipoteke“.

U odgovoru se objašnjava da je „ništava hipoteka uknjižena na osnovu rešenja Republičkog geodetskog zavoda te da se privremenom merom zabranjuje drugotuženom da na bilo koji način otuđi nove zgrade“ a da se banci „zabranjuje da realizuje razlučno pravo na navedenim nepokretnostima“.

– Sud je rešenjem od 25. oktobra 2017. godine odbio predlog za izdavanje ovako postavljene privremene mere. Na navedeno rešenje tužilac (Dević) je izjavio žalbu, pa je rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu rešenje o (odbijenoj) privremenoj meri ukinuto i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Prvostepeni sud je o tome ponovo odlučivao 07. februara 2018. i ponovo je odbio predlog za određivanje privremene mere – navode u novosadskom sudu.

Dević se još jednom na to rešenje žalio Privrednom apelacionom sudu, koji je još jednom ukinuo rešenje novosadskog sudije i predmet vratio na ponovno suđenje. Na pripremnom ročištu, krajem avgusta prošle godine, sud je odlučio da će pribaviti spis RGZ Služba za katastar nepokretnosti te da će odlučiti o privremenoj meri uz odluku o glavnoj stvari, ali do 11. oktobra te godine, kada je bilo zakazano novo ročište, dokumentacija iz RGZ nije pribavljena, već tek dve nedelje kasnije, pa je novo ročište zakazano za 10. decembar 2018. Tek je tada, više od godinu dana od podnošenja zahteva za privremenu meru, određeno veštačenje a novo ročište za glavnu raspravu zakazano je za 14. februar ove godine.

– Zbog haotičnog stanja u Službi RGZ (višemesečnog štrajka) potrebna dokumentacija nije dostavljena sudu šest meseci. Neposredno pre ročišta koje je zakazano za 01. juli 2019. stigla je dokumentacija potrebna da bi se izvršilo geodetsko veštačenje u ovoj pravnoj stvari. Veštak koji je određen za to zakazao je veštačenje za 10. juli 2019. godine a nakon toga predmet će biti u završnoj fazi – navodi sudija i dodaje da će „odluku o predlogu za izdavanje privremene mere sud doneti uz odluku o glavnoj stvari“.

Stečajna uprava

U međuvremenu, stečajna uprava ATP Vojvodine u nekoliko navrata je oglasila prodaju jedne od dve najvrednije celine, servisnog centra. Spekuliše se da je među zainteresovanim kupcima blizak rođak jednog od direktora banke, koja inače, kao najveći poverilac, upravlja ovim stečajnim postupkom.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.