Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

U sistemu u kome se tek razvija demokratija, što se odnosi na sve države regiona, bitnu ulogu treba da ima jak i nezavisan javni servis.

Nažalost, slika medijske scene u Srbiji gotovo je identična onoj u drugim zemljama u okruženju, pa svuda imamo situaciju da se sa promenama vlada menjaju i direktori i urednici javnog servisa, a nepoželjne emisije skidaju sa programa, dok modeli finansiranja, koji se često menjaju, dugoročno ne osiguravaju njihov opstanak i nezavisnu poziciju – kaže za Danas generalni sekretar Medijske organizacije južne i jugoistočne Evrope (SEEMO) Oliver Vujović.

Upravo to je razlog zašto će budućnost javnih servisa biti glavna tema godišnjeg Foruma te regionalne novinarske asocijacije, koji će se početkom novembra održati u Zagrebu.

Osim javnih servisa, koje Vujović vidi kao neophodne činioce medijske scene, upitno je i buduće postojanje štampanih medija, pa će se učesnici predstojećeg foruma baviti i traženjem rešenja za opstanak dnevnih novina, koje su, pokazalo se, „na izdisaju“.

– Dnevne novine se u celom regionu svakodnevno gase, tiraži padaju, pa je već nekoliko godina aktuelno pitanje pitanje hoće li taj format u bliskoj budućnosti uopšte postojati. To je problem prisutan svuda, i u mnogim državama novine opstaju samo zahvaljujući dodatnim, vantržišnim prihodima. Zahtevi tržišta su takvi da dnevna štampa gotovo jedva može da funkcioniše. U pojedinim državama poput Albanije, ona opstaje samo zahvaljujući interesima politike, odnosno postoji veliki broj dnevnih listova, koji pripadaju određenoj političkoj opciji ili poslovnim ljudima koji iza tih političkih opcija stoje, pa nezavisna dnevna štampa ne postoji, već samo ona instrumentalizovana od političkih partija – objašnjava Vujović.

Foto: Miroslav Dragojević

On dodaje da članstvo u Evropskoj uniji, nažalost, nije donelo boljitak na medijskoj sceni zemalja članica, po pitanju demokratizacije, smanjenja pritisaka, slobode pisanja i bezbednosti medijskih radnika.

– Ako pogledamo Bugarsku i Rumuniju, zemlje koje su već duži niz godina članice EU, u obe države imamo dnevnu štampu koja je u rukama vlasnika sa sumnjivim biografijama, gotovo svi su pred sudovima ili već u zatvorima. U Bugarskoj jedna medijska grupa kontroliše dosta dnevnih novina, pa se nezavisni glasovi teško probijaju kroz te kanale, dok je vlasnik medijske kuće koja je izveštavala kritički i drugačije od toga, godinama izložen pretnjama i pritiscima, priča Vujović.

Iako pristalica Evropske unije kao organizacije, on naglašava da se u praksi pokazalo da ona nema kapacitete i mehanizme kojima može da se suprotstavi nedemokratskim tendencijama u zemljama članicama. Navodeći primere Mađarske i Poljske, Vujović naglašava da „EU ne može ni u svojoj kući da spreči nepoštovanje osnovnih medijskih standarda“, te ne treba očekivati da će te probleme rešiti u Srbiji.

– Gledanje u pravcu EU, kada su u pitanju razvoj demokratije i sloboda štampe, neće Srbiji doneti dugoročna rešenja, to je više pitanje same Srbije, postoji li realna volja da se društvo razvija u pravcu poštovanja standarda i povećanja sloboda – navodi Vujović i dodaje da je u Bugarskoj i Rumuniji, nakon ispunjavanja svih standarda koje je EZ postavila, situacija „još mračnija“ nego pre priključenja Uniji.

Za trenutno stanje medija u regionu, istovetno kao u Srbiji, ne treba međutim kriviti samo strukture na vlasti, smatra Vujović, već je veliki deo odgovornosti na samoj novinarskoj profesiji.

– Novinari i urednici su ti koji treba da se zapitaju u kakvim medijskim kućama rade, da li je moralno prihvatljivo da pišu za kuću koja ne poštuje osnovna medijska pravila. Razumljivo je da novinar gleda da finansijski opstane i zbrine porodicu, pa ljudi pristaju da rade u takvim uslovima. Ipak, smatram da je u Srbiji jaka autocenzura, i da je daleko veća nego što bi morala da bude. Veliki je broj kolega koji su zanemarili profesionalizam i priklonili se takvom sistemu – navodi Vujović.

On podseća da je „Srbija ipak imala jedan totalitarni režim, pod Slobodanom Miloševićem, kada su mnogi novinari bili daleko spremniji da pišu o različitim temama“.

– Ako su novinari tada bili sposobni za to, moje pitanje je zašto se danas ćuti, zašto to danas nije moguće? Novinari bi trebalo da imaju veću dozu hrabrosti jer ne ide niko po redakciji i preti pištoljem kako bi neko trebalo da piše. Moraju da budu spremni da nezavisno, objektivno i kvalitetno izveštavaju. Prihvatam činjenicu da je upravo vlast pritiscima proizvela situaciju da su novinari skloni autocenzuri i priklanjanju različitim političkim opcijama, ali i smatram da profesionalac koji ulazi u posao iz entuzijazma, čega je mnogo više bilo devedesetih godina, može da ostvari kvalitet i profesionalizam – decidan je Vujović.

Mogući razlog za „nestajanje pravog novinarstva“ na sceni Srbije Vujović vidi i u „često pogrešnom celokupnom pristupu novinarstvu“ koji se zapaža kod mladih ljudi, koji u taj posao ulaze ne da bi tu ostali, već da bi se dokopali pozicija „PR-ova u firmama ili ljudi za kontakt sa medijima u političkim partijama ili drugim organizacijama“.

Osim odgovornosti vlasti i samog esnafa za budućnost novinarske profesije, Vujović deo tereta stavlja i na opoziciju, za koju smatra da se „nije pokazala kao kvalitetna“, te da ni sama „ne poštuje standarde profesionalizma“, te zaključuje da cela politička scena u Srbiji nema osnovna znanja o komunikaciji sa medijima, što medijske radnike dovodi u nezavidan položaj.

Sudstvo najslabija karika

Kada je u pitanju bezbednost novinara, koja je na različite načine ugrožena u celom regionu, Vujović u lancu zaštite i odgovornosti kao najslabiju kariku ističe sudstvo.

– Često policija obavi svoj posao, ali kada slučajevi odu na sud, ne dobijaju epilog kakav bi trebalo. Suđenja se otežu, a kada se odluke konačno donesu, one nisu adekvatne i prihvatljive. Često većina sudija nije osposobljena da vladaju materijom pretnji ili napada na novinare. Da li se to svesno toleriše i dovodi do situacije da se ne vodi profesionalnim standardima, ili je stvarno u pitanju neiskustvo sudija, teško je oceniti gledano spolja. U svakom slučaju, trebalo bi raditi na edukaciji ljudi koji su u sudskim organima, smatra Vujović. On tome dodaje i nedostatak solidarnosti i kolegijalnosti među samim novinarima, gde u slučajevima ugrožene bezbednosti ne reaguje cela medijska javnost, već konkretna medijska kuća „i po neko udruženje“. „Jaka podeljenost i različiti interesi koji postoje među novinarima nisu dobri, jer mnogi onda postaju pioni nekih političkih opcija“, zaključuje Vujović. Na pitanje šta je dovelo do tolikog jaza unutar profesije, Vujović ne daje odgovor.

Na Forumu 300 učesnika

Medijski forum jugoistočne Evrope (SEEMF), 13. po redu, ove godine će se održati u glavnom gradu Hrvatske, 4. i 5. novembra. Organizacija svake godine kongres održava u drugoj zemlji regiona. O glavnim temama na panelima će voditi diskusije skoro 300 učesnika iz oko 20 zemalja jugoistočne i istočne Evrope, najavio je Vujović. On je dodao da takva okupljanja novinari, urednici, vlasnici medija koriste da razmene iskustva, i prošire ili započnu međudržavnu saradnju. Takva saradnja pokazala se posebno uspešnom za pisanje i objavljivanje većih istraživačkih projekata, vezanih za kriminal, mahinacije i korupciju, kada se čuva bezbednost novinara istraživača, pa se priča objavljuje najpre u drugoj državi, objašnjava Vujović. Praksa SEEMF je da se na Forumu ugoste i predstavnici države u kojoj se on održava, ali ovoga puta Forumu neće prisustvovati predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, zbog puta u inostranstvo, pa će je zameniti neki drugi zvaničnik.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi